ČUDO se desilo u Niševcu, svrljiškom selu, za koje se mislilo da su ga i Bog i ljudi zaboravili. Mestašce na ždrelu fantastične klisure Svrljiškog Timoka postalo je meta turista.

PROČITAJTE JOŠ: Šetnja živom bajkom Jablanika

- Dolazili su nam gosti iz Francuske, Italije, Belgije, Austrije, Češke, Slovačke, a najdraža gošća bila nam je Ruskinja iz Sankt Peterburga koja je na internetu videla fotografije klisure, prešla hiljade kilometara i ostala ovde punih devet dana - kaže Nenad Ranđelović, geograf iz Niševca, koji je najzaslužniji za turistički bum svog sela.


PROČITAJTE JOŠ:
Istorija uz čašicu mastike

On je odrastao istražujući visove, klisure i pećine oko Niševca. Otkrio je da se u ataru današnjeg sela nalaze praistorijski tumuli i ostaci rimskih, vizantijskih i srednjovekovnih gradova, s mnogobrojnim crkvama, pod zaštitom tvrđave na planinskoj kresti Niševačke klisure.

On i dalje istražuje svoj kraj, prepun skrivenih čuda prirode, kakav su bajkoviti kanjoni planinske rečice Belice koja je u krečnjaku izdubila niz živopisnih prelivnih bazenčića. Kroz takvu klisuricu svako može da prođe kad presuši, a kad se kotlovi napune hladnom, bistrom vodom, u avanturu prelaska dolaze ljubitelji kanjoninga.

- Bio sam ponosan na Niševac i želeo sam da ga pokažem svetu. Zato nisam otišao odavde kao većina mojih vršnjaka - kaže Ranđelović.

Geograf Nenad Ranđelović u kotlu klisure

Njegove ideje i entuzijazam u maloj sredini često su nailazili na sumnje ali on nije odustajao. Danas Niševčani idu na seminare i uče kako da se bave seoskim turizmom.


- Za Niševac su nekad znali samo planinari iz Niša i Zaječara. Skok popularnosti doneo nam je beogradski KAUP, a pravi preokret reportaže u “Novostima” posle koje počinje navala posetilaca. Ustanovili smo i foto-koloniju, a niševačko udruženje "Tera inkognita" i Centar za turizam, kulturu i sport iz Svrljiga intenzivno rade na prezentovanju “niševačkog čuda” - kaže Ranđelović.