TV KRITIKA: Posle Korena

ZVANIČNO je saopšteno da je serija "Koreni" bila najgledaniji televizijski sadržaj u 2018, a da je njenu poslednju epizodu videlo više od dva miliona ljudi! Svaki drugi gledalac Javnog servisa bio je u prošlu nedelju ispred televizora! To je kapitalan podatak, koji otkriva najmanje dve stvari. Prvo, ispostavlja se da naše masovno gledalište nije osuđeno na obore rijalitija, kako se obično misli, da je i te kako otvoreno za ozbiljne dramske sadržaje i da želi da na državnoj televiziji gleda nacionalnu klasiku. Naravno, pod uslovom da je čitka, dostupna najširem krugu gledalaca i ostvarena jezikom pokretne slike. Ispostavlja se da koncept male, sposobne i profesionalno posvećene grupe nadmoćno pobeđuje nad mastodontskom produkcijom tipa "Nemanjića", kojoj se poklanjaju svi resursi i sav marketing RTS. Prvo je odgovorna umetnička produkcija u kojoj svako zna gde mu je mesto, drugo je skalamerija na glinenim nogama, koja obeležava službene godišnjice i otaljava posao za ogromne pare. U istoj, 2018. pokazalo se kako pobeđuje grupa profesionalaca, a gubi vojska amatera i neznalica. U istoj kući, spoljni David je srušio unutrašnjeg Golijata. Sve čestitke.

Pročitajte još - TV KRITIKA: Početak nacionalne sage

Bili smo među prvima koji su još letos, posle promocije "Korena" na Niškom festivalu, upozorili da se radi o ozbiljnom profesionalnom poslu, kome predstoji uzbudljiv susret sa publikom. Stoga nismo oklevali da na ovo javno ukažemo, još odmah posle oktobarske premijere i ne sačekavši da se serija prirodno razvije. Sada, posle emitovanja, stekli smo celovitiji utisak. To se pre svega odnosi na glumce. Ne samo Žarko Laušević i Sloboda Mićalović, nego cela galerija autentičnih likova, koju predvodi Tola Dačić Nenada Jezdića (tu su još i Dara Džokić, Goran Šušljik, Radoje Čupić i Bojan Žirović) iznela je časno ovaj veliki zadatak. Možda je nesrazmera postojala kod dvojice Aćimovih sinova: sada se čini da je Vukašin Radovana Vujovića, inače važna ličnost u Ćosićevom literarno-istorijskom opusu, neopravdano potisnut u drugi plan, čime se izgubila ključna dimenzija dramske strukture "Korena", dok je Đorđu Igora Đorđevića ukazivano možda više pažnje nego što zaslužuje i što je dobri glumac mogao. Pored sjajne scenografije Milenka Jeremića, valja još pohvaliti i muziku Irine Dečermić i stilski doteranu pokretnu sliku Gorana Volarevića. Jednom reči, ova savesna TV produkcija u potpunosti je revitalizivala početke Ćosićeve nacionalne sage i vratila joj izvornu snagu.

Pročitajte još - TV KRITIKA: Uvezli bofl

Pomeranjem Vukašina, a sa njim i obrenovićevskog Beograda u drugi plan, bledela je društveno-istorijska matrica "Korena" na koju smo ukazali u prvom tekstu i koja čini unutrašnje jezgro ove drame. Ruralni i kamerni okviri zamenili su šire, istorijske. Koreni dve Srbije oličeni u Aćimu i Vukašinu, koji se, evo već dva veka glože oko sudbine istog naroda, dubili su i proširivali ovaj jaz.

- Fascinantno je da podele traju do danas i da smo kulturno podeljeno društvo između evropeizma i tradicionalizma - kaže scenarista "Korena" Đorđe Milosavljević, čija je TV adaptacija Ćosićevog romana bila na mestu. - Rešenje je u pomirenju, a ono nikako da dođe. Ne vidim razlog da ta polarizacija bude toliko intenzivna, a zašto je to tako, bitno je zbog budućnosti naše kulture - sažima Milosavljević smisao ovog dela. I baš taj smisao zalutao je negde u prevodu Ćosićeve proze na jezik pokretne slike, zbog čega nam je najviše žao, iako su mu - tom prevodu - drugi kvaliteti nesporni.