BARSELONA

OD SPECIJALNOG DOPISNIKA

ULICA Diagonal, koja shodno nazivu dijagonalno spaja izlaz iz Barselone sa morem, bila je u utorak poprište velikog skupa. Policija je procenila da je na obeležavanju Diade, katalonskog nacionalnog praznika, učestvovalo oko milion ljudi. Bio je to skup katalanskog separatizma, sa porukom da će Katalonija biti republika i zahtevom da politički lideri, odavno u zatvoru, momentalno budu oslobođeni.

Srušen je simbolični zid čiji su deo činili član Ustava 155 i figura kralja Felipe VI.

Skup koji su sazvali Katalonska nacionalna skupština i Omnium cultural, organizacije sa jasnim separatiostičkim prefiksom, protekao je bez incidenata što je saopštenjem potvrdila i policija. Kim Tora, katalonski premijer, pozvao je Pedra Sančesa Da “čuje demokratski uzvik sa Diagonala”. Iz vlade u Madridu nije bilo ocena događaja u Barseloni, premijer Sančes je samo rekao da Vlada “deluje u na bazi dialoga i zakona”.

Pročitajte još: KATALONCI HRLE U NEZAVISNOST: Autobusi stižu u Barselonu, Madrid šalje policiju


Slika je nesumnjivo bila impresivna, Diagonal je u dužini od 6,3 kilometra bio dupke pun ljudi sa katalonskim separatističkim zastavama i ljubičastima majicama na kojima je bila parola “Stvorimo Republiku Kataloniju”. Postoji, međutim, i druga strana. Katalonija ima više od 7 miliona stanovnika i ovaj milion, ma koliko impresivan, ne može da predstavlja većinu.

Bio je to svojevrsni ulični politički barometer, ali bez obzira na prividnu impresivnost ne predstavlja realnu sliku podeljene Katalonije. Govornici koji su se smenjivali, prekidani aplauzom slušalaca, ponavljali su poznate stavove o pravu Katalonaca na samodolučivanje, o slobodi mišljenja, zahtevali slobodu za političke zatvorenike a od premijera Pedra Sančeza dijalog u kome će za njihove argumente biti više razumevanja.

Reč koja se najčešće čula, uglavnom u horu, bila je ”Independencia” (nezavisnost). Karles Puđdemon, bivši premijer, pratio je TV-prenos u Vaterlou, Belgija, okružen grupom saradnika i istomišljenika koji su došli da ovaj dan provedu sa njim.Oglasio se na društvenoj mreži ”tvitom” da “ni jedan drugi narod nije u poslednjih 7 godina mobilisao toliko ljudi kao Katalonci” uz dodatak da je ovo “velki dan ka Republici”.

Pročitajte još: NAPETO U ŠPANIJI: Madrid šalje policiju u Kataloniju


Članovi ultra-separatističke partije “Kandidatura narodnog jedinstva” (CUP) držali su poseban miting.

Diada se poslednjih godina pretvorila u manifestaciju ekstremnog katalonskog separatizma sa više od milion učesnika 2013. i 2015.

Zvanični početak manifestacije bio je planiran za 17,14 sati, kombinacija brojeva koji označavaju godinu pada Barselone u sukobu oko takozvane sukcesije za španski tron. Barselona je tada podržavala Karla II iz dinastije Habsburg ali je pobedu, posle 14 meseci opsade grada, odnela druga strana iz koje je i dinastija Borbon koja je kraljevala pre i posle Franka.

Tokom opsade Barselone 1714. lider Katalonaca bio je Rafel Kasanova, advokat i političar, kome se 11. septembra svake godine odaje pošta. Tako je bilo i u utorak pre podne kada su lideri političkih partija, uključujući i Mikela Isetu iz PSC (katalonski socijalisti) položili vence na njegov spomenik.

Bilo je manjih incidenata, više verbalnih nego fizičkih mada je lokalna policija imala manju intervenciju protiv ksnofobične grupe zvane "Platforma za Katgaloniju" koja je tražila da "fašisti napuste naše kvartove".

Prepodnvne komemorativno-protokolarne aktivnosti bile su prilika za slanje političkih poruka. Elsa Atardi, portparol katalonske vlade, zatražila je "momentalno oslobađanje političkih zatvorenika" što je ponovila i popodne. Od premijera Sančesa zatražila je "političko rešenje za politički izazov". Na pitanje o brojnim simbolima katalonskog separatizma na ulicama Barselona, Atardi je rekla "da ulice ne treba da budu neutralne već pluralne". Ruđer Torent, predsednik katalonskog Parlamenta, istakao je da je "Diada praznik svih i da svi mogu slobodno da se izraze" Dodao je da ni jedna osuđujuća presuda za lidere koji su u zatvoru neće biti prihvaćena. Pere Aragones, potpredsednik katalonske vlade iz "Republikanske levice" zatražio je od Pedra Sančesa da delima pokaže da se razlikuje od Marijana Rahoja time što će konflikt "izvući iz sudova". Katalonce je pozvao da učestvuju na manifestaciji koja treba da pokaže da "nema zida koji koji može da zaustavi projekt katalonske republike". Mikel Iseta, lider katalonski socijalista, zatražio je "prevazilaženje podela i nalaženje puta koji će omogućiti funkcionisanje i finansiranje autonomne vlade".

Ada Kolau, gradonačelnica Barselone, rekla je da ima mnogo neslaganja sa separatistima ali je istakla da će uvek braniti prava političkih protivnika. Pre podne je nosila žutu vrpcu, simbol katalonskog separatizma, ali popodne nije bila među katalonskim političkim liderima koji su bili na čelu kolone. Rekla je da "danas treba govoriti o odsutnima" uz ocenu da katalonski političari ne treba da budu u zatvoru. Ministar inostranih poslova Đozep Borelj, istaknuti katalonski lider iz redova socijalista, rekao je za BBC - iznoseći lični stav - da bi zatvorene političare trebalo pustiti na uslovnu slobodu i to je prvi glas iz vlade u tom pravcu.

Posmatrači ocenjuju da masovnost manifestacije pokriva razlike i nejedinstvo unutar separatističkog bloka.