BARSELONA

SPECIJALNO ZA NOVOSTI

Predsednica Katalonske nacionalne skupštine Elisenda Palusie objavila je da će Diada, katalonski nacionalni praznik, koji se obeležava danas, okupiti najmanje pola miliona učesnika.

Ona je rekla da je do ponedeljka prijavljeno 440.000 ljudi i prodato 270.000 majica sa parolom "Diada za Republiku". Najavila je i dolazak 1.500 prepunih autobusa iz cele Katalonije.

Pročitajte još: NAPETO U ŠPANIJI: Madrid šalje policiju u Kataloniju

Vlada u Madridu je, sa svoje strane, najavila slanje 600 policajaca koji će pomoći lokalnim snagama da se izbegnu incidenti. Jer, prethodnih godina ih je bilo.

Za Katalonce je Diada ono što je, u neku ruku, za Srbe bila bitka na Kosovu 1389. Godine 1714, 11. septembra, u borbi za upražnjenu špansku krunu Katalonci su, naime, stali na stranu Karla Drugog iz poražene dinastije Habzburg. Posle 14-mesečne opsade Barselone grad je pao 11. septembra, a dan je vremenom postao deo istorije Katalonije.

Prvi put Diada je obeležena 1886. i obeležavana je sve do zabrana za vreme diktature Prima de Rivere između 1923. i 1930. Za vreme Druge republike, tokom Građanskog rata, ponovo je bila praznik, ali je pod Frankom opet bila zabranjena.

Pročitajte još: Katalonija se priprema da proglasi nezavisnost!

U demokratskoj Španiji, od 1976. godine ponovo se slobodno obeležava. U početku je njen, sve više politički karakter bio izražen kroz zahteve za širu autonomiju, o čemu svedoči naslovna strana dnevnika "Vanguardija" od 13. septembra 1977. Ali, poslednjih godina, posebno od 2012, postala je manifestacija katalonskog separatizma.

PODRŠKA IZ ZATVORA

Katalonski lideri u zatvoru ili izbeglištvu uputili su zajedničko pismo uoči Diade, u kome reklamiraju slobodu, pravdu, demokratiju i Katalonsku republiku. "Uprkos zidovima i kilometrima koji nas dele, obraćamo se sa odlučnošću i ozbiljnošću", stoji u pismu objavljenom uoči Diade.