Devojčici iz Vranja napravili veštačku ruku 3D štampačem

NOVOSADSKI naučnici Vladimir Todorović i docent dr Dejan Movrin sa Fakulteta tehničkih nauka svoje znanje i veštine iskoristili su na najlepši mogući način, da pomognu četvorogodišnjoj devojčici iz Vranja. Pomoću 3D štampača, napravili su prvu veštačku ruku, preciznije podlakticu, i malenoj Vranjanki omogućili da, kao i njeni vršnjaci, ubuduće može da vozi bicikl, drži predmete...

Veštačka ruka, teška svega 250 grama, već dve nedelje je kod devojčice. Za oko mesec dana, koliko bi trebalo da traje prilagođavanje, veruje ovaj dvojac mladih naučnika, njihovo pomagalo će umnogome olakšati život detetu. Razmišlja se i o opciji da se ova ruka usavrši, kako bi se u kažiprst mogla staviti olovka. Zasada njome dete može da drži deblju kredu i piše.

PROČITAJTE JOŠ: DINAMO BICIKLI PRAVI HIT: Okreću pedale i pune telefon

- Bilo nam je potrebno šest meseci da uradimo ovu ruku na 3D štampaču - objašnjava Todorović, rukovodilac laboratorije "Idealab". - Devojčica je bila ovde kod nas, u laboratoriji su uzete mere, urađen je odlivak u gipsu kako bismo mogli i bez njenog prisustva da radimo. Zatim su rađena podešavanja, dubina i širina šake.

Prilikom izrade veštačke ruke, s obzirom na to da je reč o detetu koje će rasti i čije kosti će se razvijati do 15. godine, novosadski naučnici su sarađivali i sa lekarima, kako bi bilo urađeno sve da se devojčici pomogne.

- Ova ruka ima jedan zahvat - objašnjava Todorović princip rada veštačke ruke. - Savijanjem u laktu, šaka se skuplja i omogućava da uhvati predmet nepravilnog oblika. - Moguće je da njome uhvati korman bicikla, jer se ruka okreće za 90 stepeni.

Dvojica naučnika kažu da nijednog trenutka nisu imali dilemu da li treba da pomognu. Od oktobra prošle godine su prionuli na posao i svaki slobodan trenutak provodili u laboratoriji. Rezultat nije izostao, malena Vranjanka je dobila veštačku ruku.

Sa druge strane, majka male Vranjanke, A. Z., posle svega kroz šta je prošla, kaže da su ljudi iz novosadske laboratorije najbolji i najhumaniji od svih koje je upoznala u svom životu.

Vladimir Todorović i Dejan Movrin

- Moja majka je gledala na televiziji prilog o novoj protezi koju je patentirao profesor Denis Spahić sa Mašinskog fakulteta u Tuzli. Uspela sam da stupim sa njim u kontakt i on me je ljubazno uputio na kolege u Novom Sadu, koji su, kako mi je rekao, taj model još više usavršili - priča nam devojčicina majka.

Ona kaže da nije ni slutila da će već na prvom susretu pristati da urade protezu. Priseća se kako su do te mere bili pažljivi da je njenu ćerku pri prvom susretu sa Novosađanima dočekao sto prepun slatkiša.

- Moja devojčica sada se privikava na "ruku", koja je funkcionalna, omogućava razvijanje desne strane mozga i neuporedivo je naprednija od proteze, jer njome može da se hvata, nosi, da se kontrolišu pokreti - objašnjava A. Z.

Ova majka nam priča da je imala zdravu trudnoću, redovne preglede, ali niko nije primetio da se ruka nije razvila do kraja.

- Presrećna sam zbog svega što su naučnici iz Novog Sada uradili i nadam se da naše dete neće biti poslednje kojima će ovi ljudi olakšati život - kaže nam kroz suze ova Vranjanka.

PROČITAJTE JOŠ: Skrivene odaje u Neronovoj podzemnoj palati

PECAROŠKI PRIBOR

Objašnjavajući kako su pomoću 3D štampača napravili pomagalo, dr Movrin ističe da ovaj aparat radi sloj po sloj, a funkcioniše učvršćivanjem tečne smole.

- To se radi UV laserom - dodaje ovaj mladi naučnik. - Šaka i prsti su rađeni laserom, a sve je povezano sajlama koje pokreću ruku. Najpre smo za povezivanje koristili titanijum, ali se pokazalo da se posle izvesnog vremena te sajle habaju, pa smo upotrebili pecaroški pribor, odnosno najlon koji koriste ribolovci, jer se pokazao kao vrlo čvrst.