VIŠE od pedeset gelera u ramenu, koje je "zaradio" kada su ga Albanci napali iz zasede dok je u bolnicu prevozio civile pogođene NATO bombama, ali i članak o njemu i njegovim saborcima iz "Večernjih novosti", zabeležen samo mesec dana pre početka bombardovanja, kada su generali Nebojša Pavković i Vladimir Lazarević posetili vojnike u Podujevu, jedini su ratni "suveniri" veterana Milana Petrovića (58) iz Niša.

Požutele stranice našeg lista, ali i fotografija koju je dobio od foto-reportera "Novosti", na kojoj je sa svojom jedinicom na zadatku, sa posebnom pažnjom čuva i nosi na svaki važan događaj. Tako je bilo i ovog 10. maja, kada je niškim Bulevarom Nikole Tesle koračao u ešalonu veterana na vojno-policijskoj paradi. Sa ushićenjem je novinaru "Novosti" pokazivao stranice, jer su mu to, kako kaže, jedine zabeležene uspomene na hladne februarske dane te 1999. godine, kada je situacija na Kosmestu uveliko "kuvala".

Te godine je, krajem januara, u Podujevo došao iz 12. graničnog bataljona iz Kikinde, gde je ostao puna četiri meseca kada je pogođen u glavu i rame dok je spasavao meštane iz sela Drvare kod Čičavice, koje je pogodila NATO bomba. Iako teško ranjen, uspeo je da se izvuče iz zasede, prepliva Sitnicu i ode po pomoć.

- Čulo se zapomaganje civila, a mi smo potrčali da pomognemo, ne obazirući se na to hoće li opet da gađaju. Izvukli smo ljude iz ruševina i ja sam najteže ranjenog ubacio u vozilo zajedno sa njegovim stricem, i sa vojnikom rezervistom Robertom Stipićem krenuo do prve Hitne pomoći u pravcu Obilića - priseća se Petrović.

Pročitajte još - „NOVOSTI” SA VETERANIMA U NIŠU: Naša vojska jača nego ikad

Međutim, na pola puta do Prilužja, iz zasede su ih napala trojica Albanaca.

- Stravično su nas izrešetali. U mojim kolima su izbrojali više od 30 metaka. Izašao sam iz kola i pucao na njih, ali nisam znao gde se tačno nalaze, jer je bio mrak - priča Petrović.

Stranice "Novosti" na kojima je pisano o njegovoj jedinici

Videvši da su svi iz auta teško ranjeni, da ne daju znake života, o svojim povredama nije razmišljao, već je odmah krenuo po pomoć. Da bi stigao do najbližeg sela, morao je da prepliva nabujalu Sitnicu, a tada je i prvi put shvatio da je i sam ranjen.

- Zujalo mi je u glavi. U jednom trenutku sam čak pomislio da me Albanci jure, pa sam nepomično stajao u vodi, koja mi je bila do nosa, dok nisam shvatio da haluciniram. Kada sam prešao reku, previo sam sebi ranu na ramenu, ali nisam znao da sam pogođen i u glavu. Košuljica od metka mi je virila iz lobanje. Pozvao sam pomoć, pa su me ljudi odvezli do bolnice. Lekari su mi odstranili deo lobanje i mozga, ali, na sreću, sve funkcioniše normalno, samo od tada pijem antiepileptike - govori nam Petrović i dodaje da je od ranjenika, koje je on prevozio, preživeo jedino vojnik Robert, koji i danas ima pet metaka u telu.

Pročitajte još - ZAVRŠENA PARADA "ODBRANA SLOBODE": Vučić ocenio vojno-policijski prikaz „vrlo dobrim“; Prikazan ruski tenk T-72 i "Đavolje kočije"

Petrović dodaje i da mu je od svega, ipak, najteže palo kada je u bolnici, dok se oporavljao, čuo vest o povlačenju srpske vojske sa Kosova.

INAT KAD JE NAJTEŽE

IAKO je početkom 1999. mnogo vojnika na Kosovu bilo mobilisano, Petrović i njegovi saborci nisu verovali da će početi rat. Ipak, kada su u martu počele borbe protiv terorista na Čičavici, ali i bombardovanje NATO agresora, inat i prkos da odbrane zemlju održao ih je i u najtežim trenucima.