OD STALNOG DOPISNIKA IZ PARIZA

KRALj Francuske je s radošću primio vest o pobedi, a sutradan je otišao da se zahvali Bogu u pariskoj crkvi Notr Dam sa svojim stričevima i veleposlanicima kraljevstva, gde je održana svečana misa s predanošću Svetom duhu.

Pročitajte još: Istina o bogatašima koji se bahate obnovom Notr Dama

Tako o obeležavanju Kosovskog boja i pobedi hrišćana u Parizu, između ostalog, piše u "Hronici kaluđera iz Sen Denija". Ovo delo anonimnog autora, pisano na latinskom, obuhvata istoriografske tekstove od 1380. do 1422. godine i hronološki opisuje život kralja Šarla Šestog u tom periodu. Njegov spis je Luj Belage 1840. godine preveo na francuski.

Priča se da je, u kontekstu onog doba, kada je od venecijanskih ambasadora kralj dobio informaciju da je slomljena otomanska vojska koja je nameravala da pokori celo hrišćanstvo, Šarl Šesti otišao je u crkvu na moleban, a tom prilikom zvonila su i zvona čuvene katedrale.

Pročitajte još: PRVE PROCENE: Da li je sakupljeno previše novca za obnovu Notr Dama?

Pobedničku vojsku kaluđer opisuje kao neustrašivu, naglašavajući da su malobrojnije snage s verom u Boga pružile požrtvovan otpor i da nisu zatreptala junačka srca ni kod neočekivanih napada i zaseda. U celoj ovoj priči treba razumeti kontekst onog doba, kada se svaka pobeda hrišćana nad otomanskom vojskom slavila kao veliki trijumf celog hrišćanstva. A vesti su tada stizale sa zakašnjenjem, i sa nekim neproverenim podacima, ponekad i izmenjenim imenima.


Aleksi Trud

Tako je poraz postao pobeda. U arhivama se naime, navodno, krije i istorijska glasina da su zvona sa katedrale u stvari zvonila u čast trijumfa ugarskoga kralja, a ne u slavu Lazarevih vitezova. Mada se u istim izvorima Turcima pripisuje osvajanje Bugarske i Vlaške, koju tada nisu imali, Bajazit je ispao sultanov nećak, kod Belagea u fusnoti nalazimo da većina istoričara ističe da je Murat ubijen od strane hrišćanskog vojnika na bojnom polju Kosova.

- Suština je ista. Vesti su onda putovale sporo i neprovereno. Tako je slavljena pobeda umesto poraza, ali je pre svega slavljen pretpostavljeni uspeh hrišćana u kome smo mi imali ključnu ulogu - kaže, za "Novosti", francuski istoričar i profesor na univerzitetu u Versaju Aleksi Trud.

On naglašava da je to tada bio veliki događaj.

- Prema podacima iz onog vremena, dok je putovala vest do Francuske, zvonile su sve crkve u Evropi, a nedavno se saznalo da je Šarl Šesti tim povodom naredio da se oglase zvona ne samo u Notr Damu, već i u svim francuskim crkvama - otkriva Trud.

Činjenica da je poraz pretvoren u pobedu po njemu ne menja mnogo u istoriografskom kontekstu.

- To ima izuzetno veliki simbolični značaj koji pokazuje vezu između Istoka i Zapada, katolika i pravoslavaca, koji su se u ono vreme ujedinili u zaštiti hrišćanstva - ističe naš sagovornik.

I njegov kolega, poznati francuski istoričar i profesor sa Sorbone Žan-Pol Bled naglašava važnost ovog događaja.

- Iako su u to vreme katolici i pravoslavci već bili odvojeni, osećaj jedinstva u određenim prilikama je i dalje postojao. To, naravno, ne treba transponovati u današnje vreme. Ono što taj događaj govori je, takođe, da prijateljstvo između Francuske i Srbije seže mnogo dublje od 19. veka - ističe Bled za "Novosti".

Razne verzije kruže o ovom događaju, a o svemu su pisali i drugi putopisci.

- O svemu detaljno izveštava u svom delu "Snivanje starog hodočasnika" i francuski srednjovekovni putopisac Filip de Mezijer. On navodi podatke da je Šarl Šesti tražio da se u Notr Damu služi Te Deum tim povodom - kaže, za naš list, francuski novinar Žan-Kristof Bijison, koji je u svojim tekstovima u savremeno doba i sam pisao o ovom događaju, podsećajući, u teškim trenucima, na veze između dve nacije kroz istoriju.

Ovaj događaj često je istican u važnim trenucima, pa je tako, sve detaljno objasno akademik Luj Leže, univerzitetski profesor i prvi francuski slavista, u svom članku "Kosovska bitka i pad srpskog carstva" u okviru radne sednice francuske Akademije 1916. godine, usred Prvog svetskog rata, u periodu kada je Srbiji i junaštvu srpskih ratnika u Francuskoj odavana velika počast.


Žan-Pol Bled

GAF SA ZASTAVAMA

SRPSKA zastava se u novijoj istoriji vijorila u Notr Damu, uz zemlje pobednice, kada je svim zvonima slavljen trijumf u Prvom svetskom ratu, a onda i sto godina kasnije, pod drugačijim okolnostima, kada su pobednicama pridodate i sve ostale zastave, poraženih i nepostojećih država uključujući i takozvano Kosovo. Zvonima s Bogorodičine katedrale obeležen je i kraj Drugog svetskog rata.