Aditja Čakraborti, novinar britanskog "Guardiana" je pre dva dana napisao kolumnu s naslovom "Donacije milijardera će Notr Dam pretvoriti u spomenik licemerja". Slične teme smo videli i u domaćim medijima u kojima se od stravičnog požara u gotičkoj katedrali ljudi pitaju zašto super bogati daju bogatstvo za njenu obnovu dok ljudi u svetu gladuju.

Čakraborti navodi da se Notr Dam raspadao godinama pre požara, ali da niko nije hteo da uloži novac u restauraciju - ni država ni pojedinci. On osuđuje što se zatim za samo dva dana prikupilo preko milijardu evra za obnovu i pita se "ako ultra bogati mogu da ulože toliko miliona evra na građevinu, šta ih sprečava da zaustave glad i siromaštvo u svetu".

I da, dok mala grupa ljudi akumulira ogromno bogatstvo brzinom svetlosti, krajnost su siromašni i gladni na svim strana sveta. I tako nekako je bilo od kada je među ljudima počela robna razmena.

Bogati ljudi daju svoje pare gde hoće da ih daju. Da li je to fer ili nije i zašto su zaslužili više od onih koji nisu imali toliko sreće ili pameti...nećemo ni potezati to pitanje jer je odgovor nedokučiv kao i onaj na pitanje "zašto baš ja" teško bolesnog čoveka.

Mnogo važnija je druga činjenica koja je zanemarena od kada se povela polemika oko Notr Damovih milijardera.

Ukupan iznos koji su u 2017. prikupile humanitarne organizacije samo u SAD kretao se oko 410 milijardi dolara!

Kako piše Original magazin, Mark Zakerberg je pre nekoliko godina odlučio da donira veći deo svog bogatstva, tačnije 45 milijardi Fejsbuk deonica u dobrotvorne svrhe.

Mnogo pre njega to je učinio Bil Gejts, koji je sa suprugom Melindom osnovao fondaciju i odrekao se polovine svog bogatstva, ukupno doniravši 100 milijardi dolara za borbu protiv ekstremnog siromaštva, kao i u zdravstvenu negu najzapostavljenijih.

Foto Tanjug-AP


Voren Bafet, još jedan od najbogatijih ljudi na svetu, takođe se odrekao polovine svog bogatstva. Zajedno sa Gejtsom pokrenuo je 2010. godine kampanju “The Giving Pledge”, koja je do sada okupila 187 potpisnika iz 22 zemlje sveta koji su pristali da se odreknu polovine onog što su stekli, bilo za života ili nakon smrti, da bi pomogli onima kojima je to daleko potrebnije.

Li Ka-šing obećao je da će donirati trećinu svog bogatstva, i to je učinio – oko 10 milijardi dolara njegovog novca kralj biznisa iz Hongkonga uložio je u promociju obrazovanja i u zdravstvenu zaštitu.

Azim Premji, jedan od najbogatijih ljudi Indije, koga nazivaju kraljem autsorsinga, takođe u obrazovanje i zdravstvenu zaštitu uložio je osam milijardi dolara. Osnovao je i univerzitet i nazvao ga svojim imenom.

Ser Ričard Brenson ubrzo nakon pokretanja “The Giving Pledge” priključio se pokretu i polovinu svog bogatstva koje iznosi pet milijardi dolara donirao je. Jedan od njegovih osnovnih fokusa jeste očuvanje životne sredine.

Čak Fini osnovao je “The Atlantic Philantropies ” 1982. godine i tamo preusmerio skoro sve svoje akcije koje je posedovao u Duty Free Shoppers grupi, čija je vrednost bila oko 500 miliona dolara – a to nije rekao čak ni svojim poslovnim partnerima. Donirao je ogroman novac za finansiranje univerziteta, a podržao je i modernizaciju zdravstvenih institucija u Vijetnamu. Krajem 2016. godine donirao je svojih poslednjih sedam miliona dolara, a ukupno je tokom života u bolje sutra cele planete uložio osam milijardi.

Princ El Valid bin Talal sa četiri milijarde dolara podržao je inicijative kojima je cilj bio građenje mostova razumevanja između zapadnjačkih i islamskih zajednica. Nakon cunamija u Indijskom okeanu, donirao je 17 miliona dolara žrtvama ove prirodne katastrofe. Najavio je da će uložiti 32 milijarde u filantropske svrhe, a deo tog novca, kako je najavio, odvojiće i za projekte koji će služiti osnaživanju žena i mladih, oporavku od katastrofa i razvoju razumevanja među kulturama. Smatraju ga zagovornikom ženskih prava u veoma konzervativnoj Saudijskoj Arabiji. Finansirao je trening Hanadi Zakarije al Hindi, prve žene pilota u toj zemlji, i tvrdi da apsolutno podržava saudijske žene da budu zaposlene na svim pozicijama.

Veliki broj poznatih ličnosti takođe se ističe po dobročinstvu. Iako njihove finansijske donacije možda nisu pojedinačno toliko velike kao one gorenavedenih filantropa, svakako su i svojim uticajem doprineli tome da se o velikim problemima današnjice više piše, da im se ozbiljnije pristupi, ali i da se obični ljudi širom sveta uključe, svako onoliko koliko može i koliko oseća potrebu.

Među takvim zvezdama su: Džon Bon Džovi, koji je osnovao svoju fondaciju 2006. godine; Džordž Kluni, koji je nadaleko poznat po svom humanitarnom radu i organizovanju neprofitne organizacije “Hope for Haiti Now ”; Bono, pevač slavnog benda U2; Elton Džon, koji je kroz svoju fondaciju za borbu protiv side prikupio više od 125 miliona dolara, a sam je donirao preko 40 miliona velikom broju dobrotvornih organizacija; Anđelina Džoli, koja je ambasadorka dobre volje Ujedinjenih nacija; Ališa Kiz, portparol udruženja “Keep A Child Alive”; Lejdi Gaga, koja je fondaciju “Born This Way” pokrenula 2011. godine; Kris Martin, koji zajedno sa svojim bendom Koldplej donira 15 odsto svog zarađenog novca u dobrotvorne svrhe; Ilon Mask, koji je osnovao i Mask fondaciju; Petra Nemcova, supermodel, koja je, nakon preživljenog cunamija na Tajlandu osnovala fond “Happy Hearts”; Pol Njumen, koji podržava teško bolesnu decu; Džoana K. Rouling, spisateljica, koja je predsednica fondacije “One Parent Families”, koja se bori za društvenu jednakost; Šakira, koja je osnovala fondaciju “Pies Descalzos”; Opra Vinfri, koja je donirala više od 300 miliona dolara i osnovala “Oprah’s Angel Network”…

Neki od njih su imali ispravne motive, a iza nečijih darivanja se sigurno krije koristoljublje, marketing, porezi, pranje para. Činjenica je ipak da bogati doniraju ogromne iznose za siromašne i gladne, kao i ugrožene.

Izvor:Noizz/originalmagazin.com