HEGEL primećuje negde da se sve velike svetsko-istorijske činjenice i ličnosti pojavljuju, takoreći, dva puta. On je zaboravio da doda: jedanput kao tragedija, drugi put kao farsa - započinje Karl Marks ovim verbalnim cinizmom svoje delo "Osamnaesti brimer Luja Bonaparte", objavljeno 1852.

U njemu dalje dodaje:

"Ljudi prave svoju sopstvenu istoriju, ali oni je ne prave po svojoj volji, ne pod okolnostima koje su sami izabrali, nego pod okolnostima koje su neposredno zatekli, koje su date i nasleđene. Tradicija svih mrtvih generacija pritiskuje kao mora mozak živih. I upravo kad izgleda da su zauzeti time da sebe i stvari preokrenu, da stvore nešto čega još nije bilo, oni bojažljivo prizivaju u svoju službu duhove prošlosti, pozajmljuju od njih imena, bojne parole, kostime, da bi, prerušeni u to prečasno ruho i pomoću tog pozajmljenog jezika, izveli novi istorijski prizor."

Pažljivi hroničar političkih dešavanja poslednjih godina u Crnoj Gori uočiće širok mozaik "totalnog rata" protiv srpskog identiteta i gotovo histeričnu antisrpsku kampanju, s prepoznatljivom retorikom korišćenom u prošlom veku, u različitim okolnostima.

Pročitajte još: Ko falsifikuje prošlost, Budva ili Podgorica

PREDSEDNIK Vlade Crne Gore Duško Marković rekao je, komentarišući bilborde postavljene u Budvi, na kojima piše da je srpska vojska 1918. godine oslobodila taj grad, da Vlada neće dopustiti prekrajanja istorije...

Predstavnici DPS optužili su organizatore drugog Festivala književnosti "Ćirilicom" u Budvi da udaraju na temelj države i da prekrajaju istoriju, zato što su pozvali pesnika Matiju Bećkovića da bude gost...

Crnogorski pokret podneo je krivičnu prijavu protiv Opštine Budva zbog namere da obnovi spomen-obeležje srpskom kralju Petru Karađorđeviću i srpskoj okupacionoj vojsci...

ISTINA SASVIM DRUGAČIJA provladin dnevni list "Pobjeda", povodom tridesetogodišnjice razornog zemljotresa na Crnogorskom primorju, piše o solidarnosti i pomoći iz svih jugoslovenskih republika - samo se Srbija spominje u negativnom kontekstu. A istina je sasvim drugačija. Jedino su zaposleni iz Srbije punih deset godina izdvajali 1,2 odsto od svojih plata za postradale Crnogorce.

Oficir Vojske Crne Gore prisustvovao je u Kninu centralnoj proslavi obeležavanja godišnjice najvećeg pogroma Srba iz Hrvatske u vojno-policijskoj akciji "Oluja"...

Vladajuće stranke u Crnoj Gori, Demokratska partija socijalista (DPS) i Socijaldemokrate (SD), smatraju da je inicijativa da se u Skupštini posebnim aktom ponište odluke Podgoričke skupštine iz 1918. godine, od kojih su najznačajnije prisajedinjenje Crne Gore Srbiji i ujedinjenje u kraljevinu, neophodna i pravedna, "da se time jednom za svagda stavi tačka i na tu prevaru Crne Gore"...

DUHOVI prošlosti su se probudili, govori se jezikom perjanika kralja Nikole iz vremena izgnanstva, izbacuju se parole podanika Kominterne, poput onih na Trećem i Četvrtom kongresu KP Jugoslavije u Beču i Drezdenu, kao i osnivačkog kongresa KP Crne Gore, u oktobru 1948, na Cetinju. Tada je rečeno da je takozvano ujedinjenje Crne Gore sa Srbijom izvršeno ne samo protiv volje i raspoloženja crnogorskog naroda, nego i uz pomoć bajoneta srpske vojske, i to na najgrublji način, putem sile i prevare.

Pročitajte još: Vlada: U Budvi Srbi nisu oslobodioci

U NATO kostimima brkaju se boljševizam, lojalnost dinastiji Petrović i globalizam. Sve pomalo liči na 1932. godinu, kada je pripreman "oružani ustanak" komunista i federalista u Crnoj Gori, i u tu svrhu nabavljano oružje iz Italije. Doduše, promenio se strateški cilj, sa Istoka na Zapad. Zamisao idejnog vođe "ustanka" komuniste Adolfa Muka bio je direktno pripajanje Crne Gore Sovjetskom Savezu.

Posle osamostaljenja Crne Gore 2006. godine, nastupa novi istorijski prizor - na javnoj sceni će se pojaviti čitava plejada zelenaških intelektualaca i političara, drugog ešalona, koji će na tribinama, u novinama i emisijama državne televizije, sva zla ovoga sveta videti samo u Srbiji i Srbijancima. "Okupatori, eksploatatori,asimilatori, falsifikatori istorije"... ponavlja se raznim povodima i u raznim kontekstima. Impregnira se podsvest mladim generacijama. Ujedinjenje se predstavlja kao nekakav bauk, avet i zlo koje opominje i preti, čak i posle jednog veka. I sve pomalo liči na Sekulu Drljevića, koji je govorio da su Srbijanci ljudski deformisani, nesposobni za pravdu, humanost, smisao za državu.

Kralj Nikola sa sinovima i unukom, prestolonaslednikom Aleksandrom


KANDA se zaboravilo u zemlji u kojoj je nastala najstarija štamparija među Južnim Slovenima, ona Crnojevića na Obodu, u kojoj je štampan "Oktoih", da je iz budžeta Vlade Srbije kupljena u Beču 1858. godine štamparija za kulturne potrebe svoje sabraće u Crnoj Gori u vreme vladavine kneza Danila.

Ili, kada je put Srbije 1878. godine, kao u biblijsku obećanu zemlju, krenulo 12.000 Crnogoraca, delom preko Foče, a delom preko Berana: "Na granici Srbije, preseljenici su bili dočekani od vlasti i naroda, samo se je moglo tako poželjeti. Kola, konji za prenos nejači. Sva sredstva za ishranu, potkrepljenje, pa i odeću, oskudnijema su na granici davali i duž cijelog puta preko Srbije, do Topličkog okruga, gdje su se preseljenici imali nastaniti..." - svedoči vojvoda Gavro Vuković u svojim memoarima.

O tim godinama čuveni istoričar Vladimir Ćorović će napisati da se u drugoj polovini 19. veka, pogotovo od Grahovske bitke (1858) do Berlinskog kongresa (1878), u Srbiji i Vojvodini u omladinskom svetu pevalo i pričalo samo o Crnoj Gori. Nije bilo pesnika koji joj nije ispevao bar jednu pesmu... Branko Radičević je pisao: "Crna Goro, ponosito stenje, krune srpske ti drago kamenje!"

Izgleda da je vreme poezije prošlo i da su pesnici otpevali svoje.

NA Vidovdan, 28. juna po starom kalendaru, 1896. godine, u devet sati, knez Nikola i kralj Aleksandar zagrlili su se na beogradskoj železničkoj stanici. Potom je svečana povorka pošla iskićenim ulicama, praćena oduševljenim ovacijama naroda iz Beograda, unutrašnjosti Srbije i Vojvodine. Novine su do sitnica izveštavale o raznim ceremonijama vladara: o prisustvu parastosu u Sabornoj crkvi, o poseti Akademiji nauka, Domu Sv. Save, Narodnom muzeju, Velikoj školi, Vojnoj akademiji...

Matija Bećković, okupator u svojoj zemlji

Na svečanoj večeri dva dana kasnije knez Nikola je održao zdravicu u kojoj je rekao: "Donosim pozdrav Južnoga Srpstva - Crne Gore - Zete Balšića, Crnojevića i doma moga... Srpski vladari treba da svoj narod povedu pravcem njegovih pravednih težnji; jer srpski narod hoće samo da bude posjednik svoga, pošto je pozvan da bude revnosni sudionik na polju napretka, razvića i civilizacije."

Dvadeset godina kasnije, sada već kralj Nikola odbacio je predlog Nikole Pašića, prilikom njihovog susreta 25. decembra 1915, da Crna Gora "učini ono isto što i Srbija i da svoju sudbinu do kraja poveže sa sudbinom saveznika"...

Umesto toga, glavar Petrović, napuštajući Cetinje, naredio je da se u njegovom radnom kabinetu na vidnom mestu postavi portret austrijskog cara, da bi i time dokazao da njegova dinastija nije neprijatelj Dvojne monarhije. U austrijskim dokumentima pominje se i da je kralj Nikola 13. januara 1916. godine uputio pismo austrijskom caru, moleći ga za "častan mir", a da je četiri dana potom, 17. januara, ponudio "bezuslovnu kapitulaciju", do čega je i došlo šest dana docnije.

Pročitajte još: Uklonili bilbord sa srpskom vojskom

"Tek kad se on lično našao u potpunoj sigurnosti - u Brindiziju u Italiji - izdao je naređenje za povlačenje crnogorske vojske u Albaniju, u Skadar. Ali tada crnogorska vojska već više nije postojala..." - piše Vasa Kazimirović.

POČETKOM februara prošle godine, na beogradskom aerodromu je crnogorskog premijera Duška Markovića dočekao potpredsednik Vlade Srbije Rasim Ljajić. Poslen toga, u to vreme premijer Aleksandar Vučić dočekao je, ispred Palate "Srbija", uz najviše državne počasti, kolegu iz Podgorice.

U obraćanju novinarima, crnogorski premijer je kazao da nije slučajno što je u prvu bilateralnu posetu došao u Srbiju, dodajući da bi bilo neprirodno da nije tako, i da su razgovori koje je vodio sa Vučićem bili sadržajni i otvoreni, i obostrano korisni.

Godinu kasnije, Marković je posetio Kosovo 14. februara, na Dan državnosti Srbije, da čestita desetogodišnjicu "nezavisnosti Kosova". Pre mesec dana Vlada Crne Gore demantovala je navode predsednika Vučića da mu je crnogorski premijer Duško Marković tokom boravka u Beogradu 2017. obećao da će Crna Gora voditi računa o interesima Srbije pred važne i značajne datume.

I, eto nas na početku priče o tragediji i farsi...