LESKOVČANIN Dobrosav Tošić (82) bio je vidno obradovan kada je čuo da je na njegova vrata zakucao neko iz "Večernjih novosti".

Iako smo stigli nenajavljeni primio nas je kao da smo mu rod najrođeniji. Čitava njegova kuća, u kojoj stanuje sa sinom, snajom i unucima je u znaku našeg lista. Na policama su starija izdanja, a na stolu dnevne sobe aktuelni brojevi. Kraj njih naočare.

- Baš mi je drago da mi je posle punih šest decenija koliko se družimo došao neko iz "Novosti" - kaže naš verni čitalac. - Za mene je to najbolji list na svetu. Druge novine nisam čitao. Nisu mi ni trebale. Svuda i na svakom mestu za vas imam samo pohvale. Nekada mi u šali kažu da ste dobri ali da niste najstariji u Srbiji, a ja im odgovorim da je to sreća, jer ne biste bili ovakvi kakvi ste danas.


PROČITAJTE JOŠ:
Irac velikog srca opet šeta za našu decu

Dobrosav se kroz razgovor o "Novostima" vraća u mladost, odnosno u vreme kada se pojavio prvi broj našeg lista. Išao je u sanitetsku podoficirsku školu u Beogradu i stanovao u Čika Ljubinoj ulici. Vraćajući se sa nastave oktobra 1953. godine, u vreme Tršćanske krize, uleteo je među demonstrante. Iz gužve nije uspeo da se izvuče. Dok je šetao beogradskim ulicama u ruke mu je dospela novina kakva se do tada nije mogla videti.

- Sećam se tog crnog zaglavlja. Neću nikada da ga zaboravim - kaže Dobrosav. - Štampani ste na ćirilici što mi se posebno dopalo. Uz vesti je bilo mnogo fotografija, a koncepcija takva da može da zadovolji znatiželju najšire čitalačke publike. Pokazalo se da novine mogu da budu ozbiljne, a da ne bude suvoparna i dosadna i to je recept koga se decenijama uspešno držite.

Svaki detalj iz njegovog života povezan je sa našim listom jer ovaj, za svoje godine, vrlo vitalan čovek nije propustio ni jedan jedini broj "Večernjih novosti" od 1958. godine kada se zaposlio u leskovačkoj fabrici čarapa "Zele Veljković" gde je proveo radni vek.

- Kod Rakićeve kafane bio je kiosk i kad krenem na posao tamo svratim - seća se Dobrosav. - Čim bi me videla prodavačica je u rukama već držala "Novosti". Poslednjih 17 godina do penzije bio sam trgovački putnik. Prodavao sam čarape u Bosni i Hercegovini i Dalmaciji. I tamo se nisam odvajao od mog omiljenog lista, a radni dan sam počinjao uz kafu i "Novosti". Baš sam nedavno na vašim regionalnim stranama pročitao da su Leskovac i Bijeljina postali gradovi pobratimi. Bilo mi je veoma drago, jer sam tamo stekao mnogo prijatelja.

BILjE I ZDRAVLjE DOBROSAV je penzionerski život ispunio i time što se bavio izučavanjem i prikupljanjem lekovitog bilja. Zbog toga je dugo bio i verni čitalac još jednog našeg izdanja "Bilje i zdravlje". I sada čuva više od stotinu brojeva. Sva saznanja o lekovima prirode je sistematizovao u skripti koju je godinama pisao, a podatke o svojstvima biljaka i njihovim lekovitim moćima ilustrovao je fotografijama koje je sam pravio. Redovno je kupovao i druga izdanja naše kompanije poput "Sporta" i "TV novosti".

"Večernje novosti" su sa ovim smirenim, zanimljivim i odmerenim čovekom bile kada su mu se dešavale najbitnije stvari u životu. Uz "Novosti" se zaljubio u pokojnu suprugu i gradio krov nad glavom, rodili su mu se sin i ćerka, potom i unuci i praunuci... Uz "Novosti" je Dobrosav i tugovao kada je ostao bez supruge koja mu ljubav prema našem listu nikada nije zamerala.

I sport je velika ljubav našeg sagovornika. Rukomet je igrao u mladosti. Zbog toga prvo čita sportske vesti, a onda krene od naslovne strane i do kraja dana nijedno slovo "Večernjih novosti" ne ostane nepročitano.

- Okoreli sam zvezdaš, pa mi je vesti o Crvenoj zvezdi uvek malo - dodaje Dobrosav. - Sad vam je glavni urednik partizanovac. Pozdravio bih ga i poručio mu da ne zaboravi Zvezdu, jer mi je i ona u duši, ali moram da priznam da od Zvezde malo više volim "Novosti"! Kada čitam druge i vas to je kao osnovna škola i gimnazija.

Prve penzionerske godine Dobrosav je provodio u rodnom selu Donje Konjuvce u okolini Bojnika, ali ni tamo nije mogao bez našeg lista.


- Svakog dana bih biciklom prelazio po pet kilometara u jednom pravcu kako bi u Bojniku kupio "Novosti" - naglašava Dobrosav. - Eto koliko ja ne mogu bez vašeg lista i koliko sam zagrižen za "Novosti"! Pre ću ostati bez hleba nego bez "Novosti". Kada ste slavili šest decenija postojanja hteo sam da vam pišem i čestitam, a onda sam pomislio ko zna koliko će takvih čestitki stići, pa sam odustao, ali sam u srcu slavio zajedno sa vama.


PROČITAJTE JOŠ:
MLADI AMERIKANCI SRPSKOG POREKLA: Kod nas se ne prave "pankejks", već palačinke sa nutelom

Dok nas ispraća zahvaljujemo se na vernosti i posvećenosti onome što radimo. Poželeli smo mu dug život i dobro zdravlje, a on "Novostima" da ostanu onakve kakve su oduvek bile i da slave još mnogo jubileja sa generacijama koje tek dolaze.