Severu potreban paraf naroda

SPORAZUM o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, biće, po svemu sudeći, proveren na referendumu. A put do plebiscita trasiraju Srbi sa Severa Kosova i Metohije stavom da je dokument iz Brisela i neprihvatljiv i neprimenjiv.

- Sporazum je katastrofalan. On predstavlja vešala za Srbe i srpski narod, zbog čega tražimo da se od njega odstupi. Ako ga ne odbaci Skupština, tražimo referendum - poručuje Slaviša Ristić, predsednik opštine Zubin Potok.

Da bi im se moglo izaći u susret, nagovestio je i prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić koji ima i uslov - referenduma će biti, ako se Srbi sa Severa obavežu na prihvatanje rezultata i primenu briselskog dokumenta.

I dok se očekuje odgovor sa Severa najavljen za utorak, traje polemika da li aktuelna vlast ima legitimitet da sama donosi tako krupne odluke. Jer, stranke na vlasti uživaju podršku jedne trećine od ukupnog biračkog tela. Takođe, izbore su dobile na obećanjima da će čuvati Kosovo u sastavu Srbije, a sporazum koji je parafiran ne vodi u tom pravcu, pa je to još jedan manjak u legitimitetu.

Sagovornici "Novosti" uvereni su da je rešenje u raspisivanju ili referenduma ili izbora.

- Nema tog broja glasova koji može nekoj vlasti da obezbedi legitimitet za kršenje Ustava. Mogu da imaju i 70 odsto podrške birača, ali ne mogu da krše Ustav. Mogu da ga menjaju, ali ne i da ga krše - kaže profesor na FPN i poslanik DSS Slobodan Samardžić za "Novosti".

On dodaje da u konkretnom slučaju imamo konglomerat stranaka koje se slažu da Kosovo treba predati:

- A njihov udeo u biračkom telu je relativno mali, čak i za donošenje nekih drugih manje važnih odluka, a kamoli za tako bitnu odluku kao što je ova o Kosovu.

Drugi problem je, ocenjuje naš sagovornik, to što je najveća od vladajućih stranaka - SNS - u predizbornoj kampanji imala jaku poziciju da će braniti Kosovo u sastavu Srbije, a obmanjivanje biračkog tela je još jedan manjak u legitimitetu.

Referendum bi bio rešenje, uveren je Samardžić, jer mora neka većina da odluči o tome da li je briselski sporazum prihvatljiv. DSS je izdala proglas pod nazivom "Nije gotovo, narod se pita" u kome je data podrška mirnom otporu srpskog naroda sa KiM.

Za referendum se zalaže i Aleksandar Vulin, sada već bivši direktor vladine Kancelarije za KiM, koji je podneo ostavku na tu funkciju u znak protesta zbog parafiranja sporazuma.

- Referendum je rešenje. O Kosovu pričamo 800 godina, a da ne bismo i narednih 800 pričali šta bi bilo da smo raspisali referendum, dajte da ga raspišemo i vidimo šta narod misli - poručio je Vulin.

I Mladen Obradović iz narodnog pokreta "Obraz" osvrnuo se na predizbornu kampanju u kojoj su iz SNS, posebno Tomislav Nikolić, obećavali poništavanje dogovora koje je u Briselu potpisao Borislav Stefanović, a sada ne samo da ih nisu poništili nego su otišli i korak dalje.

Obradović rešenje vidi u raspisivanju izbora.

- Ako se uzme biračko telo u celini, činjenica je da su vladajuće stranke od šest miliona birača dobile poverenje trećine. Zato je rešenje u izborima na kojima bi se proverila podrška politici koju vode. Najbolje bi bilo kada bi s jedne strane bio blok koji bi činili oni koji se protive predaji Kosova - DSS, "Dveri", SRS - a na drugoj svi koji su za nezavisnost pokrajine - SNS, SPS, URS, DS, LDP, LSV, može i Tači - kaže Obradović za naš list.

Međutim, istoričar Čedomir Antić upozorava da su ljudi koji vode ovu vladu već jednom izneverili referendum iz 1998. godine.

- Tada je narod navodno odlučio da se stranci ne mešaju u naše unutrašnje poslove, trebalo je samo šest meseci da popuste i prekrše referendumsku odluku. Sada treba prvo da promene Ustav, koji su pre sedam godina napisali i da donesu drugi, pa tek onda da organizuju referendum - kaže Antić.

Što se tiče izbora, Antić je uveren da ova vlast može biti mirna. Jer, navodi on, posle decenija diktature, autoritarnog Miloševićevog režima i neuspešne tranzicije uz novčanu pomoć iz SR Nemačke (EU) i SAD oni mogu da dobiju izbore.

- Ipak, jednog dana, dve decenije loše državne politike i neuspeha, moraju da dođu na naplatu - uveren je Antić. - Ja bih se na mestu prve trojice ljudi veoma plašio, pošto zločin uzurpacije Ustava i izdaje otadžbine ne može zastariti.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------PROČITAJTE JOŠ
Iznad Ibra nova Palestina
Šta se krije iza ćutanja Moskve?
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
S druge strane, Zoran Anđelković Baki, poslanik SPS, koji se dugo godina bavio Kosovom, kaže da vlast ima legitimitet jer ima većinu u Skupštini Srbije koja bira vladu.

- Po Ustavu, vlada vodi spoljnu i unutrašnju politiku. A odluka o referendumu ili izborima, stvar je vlade - to je njena dobra volja, a ne obaveza. Ali, ovo pitanje nije za referendum - uveren je Anđelković. On kaže i da su naši zakoni takvi da se referendum teško raspisuje. Anđelković kao primer navodi Sloveniju gde referendum može da zatraži mali broj ljudi i da se on održi, a kod nas nije tako.

I analitičar Vladimir Goati ističe da je teško dovoditi u pitanje legitimitet vladine odluke:

- Kada je reč o onima koji nisu izašli na izbore teško je reći šta je njihov stav - neki su za prihvatanje sporazuma, neki nisu. Osim toga, sporazum podržavaju, osim vladajuće većine, i Demokaratska stranka ali i još neke partije koje nisu deo vlasti. S druge strane, partije koje su u parlamentu, a koje su protiv dokumenta imaju svega između 10 i 15 odsto glasova računajući i radikale i Pokret "Naši". Ne postoji homogena opozicija - kaže Goati.

On dodaje da se legitimitet, inače, može proveravati na referendumu, ali bi njegovo rapisivanje bilo rizično, jer bi na proveri bio međunarodni ugovor koji je blagoslovljen od međunarodne zajednice tako da bi svaka drugačija odluka od one koju je prihvatio državni vrh, stavila pred Srbiju neuporedivio veće breme nego ovo koje sada imamo.

Inače, u tri opštine na severu Kosova (severna Kosovska Mitrovica, Zvečan i Zubin Potok) prošle godine u februaru održan je referednum sa pitanjem "Da li prihvatate institucije takozvane Republike Kosovo". Na referendumu je glasalo oko 75 odsto birača, a ubedljiva većina, 99,74 odsto izjasnila se da ne prihvata kosovske institucije.

ČEGA NEMA U TEKSTU IZ BRISELA

U TEKSTU iz Brisela, zaista, nema deklaracije o priznavanju nezavisnosti samoproglašene "Republike Kosovo". U tom smislu, zvaničnici su u pravu kada izjavljuju da u Briselu nisu priznali nezavisnost. Ali, tekst predstavlja de iure povlačenje zakonskog i ustavnog sistema Srbije, priznavanje uvođenja zakona i ustava "Republike Kosovo" na sever pokrajine od strane Srbije - kaže Živadin Jovanović, nekadašnji ministar spoljnih poslova SRJ.

On dalje navodi da se institucije Srbije (skupštine opština, sudstvo, policija i dr.) izričito de iure integrišu u pravni sistem "Republike Kosovo".

Takođe, kaže on, u tekstu nema pominjanja Ustava Srbije, ni Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244.

- U tekstu se ne pominje ni osnovno nerešeno pitanje - status Kosova i Metohije. Ako je to pitanje kao najspornije i najsloženije ostavljeno za kraj pregovora, bilo bi normalno i u skladu sa opšteprihvaćenom pregovaračkom praksom, da se na početku, ili na kraju, svakog postignutog parcijalnog dogovora koji prethodi glavnom, osnovnom, ponavlja klauzula rezerve - "Dogovoreno bez prejudiciranja rešenja za status u skladu sa Rezolucijom SB UN 1244" - podseća Jovanović.

U tekstu ne postoje odredbe o izvršnim ovlašćenjima (nadležnostima) Zajednice srpskih opština.