Iznad Ibra nova Palestina

PRITISCI da se na severu Kosmeta primeni briselski sporazum prete da od obale Ibra naprave evropsku obalu Gaze, a da Srbi sa severa dobiju ulogu Palestinaca dvadeset prvog veka, kaže za "Novosti" Dušan Janjić, dugogodišnji analitičar situacije na KiM.

Protura se veoma opasna teza da malobrojni Srbi sa severa, njih 50.000 ucenjuje Srbiju, smatra Oliver Ivanović jedan od srpskih lidera sa severa.

- Ona otvara najteže pitanje: koliko je ljudi dozvoljeno pustiti niz vodu zarad nekog neodređenog obećanja. Zakon i Ustav kažu - nijednog! Ukoliko se sever KiM pusti niz vodu, slobodno se pitajte šta je sledeće? Opravdanje za širenje međusobnog animoziteta među Srbima ne može biti neki datum koji sigurno nećemo dobiti. Nemačka je već ušla u izborni proces, a u razgovoru s njihovim parlamentarcima dobio sam jasnu poruku da ta zemlja ne želi proširenje Unije - kaže on.

Povezivanje dobrobiti i budućnosti Srbije s pitanjem briselskih pregovora je "veoma rizično jer ne postoje nikakave čvrste garancije od strane velikih sila da će sadašnji sporazum biti ispoštovan", tvrdi analitičar Obrad Kesić, koji živi u Vašingtonu. To je jasno pokazalo svedočenje predstavnika Stejt dipartmenta Džonatana Mura pred Komitetom za spoljne poslove Kongresa SAD.

Kad je republikanski kongresmen iz Kalifornije Dejna Rorabaker, inače pobornik nezavisnosti Kosova, insistirao da Mur kao predstavnik američke vlade razjasni šta je suština tog sporazuma i zašto i posle parafiranja američke trupe ostaju na Kosovu, ako je ono država, rečeno je nešto, za šta Kesiću "nije jasno zašto su mediji u Srbiji loše interpretirali njegove reči, koje pokazuju da nikakve čvrste garancije u tom pogledu nisu dobijene":

- Mur je prvo rekao da kosovska vojska ne može na sever prema dogovoru, ali se nešto kasnije vratio na istu temu i dodao da je ovaj sporazum privremen i da će biti zanačajno menjan. Vrlo precizno se izjasnio da će u budućnosti kosovska vojska moći da pređe na severnu stranu - kaže Kesić.

Sastanak Komiteta je, inače, doneo novu atmosferu u gledanju na pravce američke spoljne politike:

- Tako nešto do sada nisam doživeo - kaže Kesić, koji godinama izbliza prati rad američke administracije.

- Po prvi put u Komitetu su se čula disonantna mišljenja o spoljnoj politici SAD, naročito vezana za Srbiju i Kosovo. Za Ameriku je Kosovo sada periferan problem, svejedno joj da li vladaju Albanci, Srbi ili Marsovci, ukoliko to garantuje stabilnost. Americi se žuri da izvuče trupe, kao iz BiH, jer su joj one potrebnije na drugom mestu - kaže Kesić.

On naglašava da je debata bila zapanjujuća, jer se odjednom odstupilo od dugogodišnje prakse da Srbi budu jedini loši momci, pa su razmatrana i pitanja srpskih žrtava i prava na samoopredeljenje.

Lideri četiri opštine ne odstupaju od zacrtanih ciljeva

- Na Murove reči da će sporazum i vladavina prava omogućiti suživot Srba sa severa i Albanaca, kongresmen Rorabaher je reagovao pitanjem: kako tako nešto može da kaže, kad su dva naroda stotinama godina u zavadi. Rorabaher je rekao da ljudi iz Stejt departmenta filozofiraju i založio se za podelu Kosova, ali ne zbog srpskih već zbog američkih interesa. On predlaže razmenu teritorija s Preševom da bi se najzad rešio problem zbog kog američke trupe ne mogu da se povuku s Kosova. Mislim da bi Srbija trebalo dobro da razmisli o ovoj inicijativi, iako se ona sigurno neće svideti maksimalistima. Pre njega niko nikada nije pomenuo pravo na samoopredeljenje severa - kaže Kesić.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
PROČITAJTE JOŠŠta se krije iza ćutanja Moskve?
Severu potreban paraf naroda
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
- Srbi sa severa ne veruju sporazumu, a situaciju pogoršavaju pretnje iz Prištine. Zato je bilo realno očekivati - da "severnjaci" aklamacijom odbiju briselski sporazum. Njihova politika se zasniva na odbrambenom mehanizmu razvijanom 14 godina u neprijateljskom okruženju - upozorava Janjić.

- Srbi sa severa znaju realne probleme na terenu, koje Beograd izgleda tokom pregovora nije uzeo u obzir ili nije upoznat s njihovim postojanjem, što je još gore. Zato je bilo neophodno u pregovarački proces potpuno uključiti Srbe sa severa KiM, ali konsultovati i one južno od Ibra, koji su pod prištinskom kontrolom. Upravo oni otvoreno upozoravaju da Priština ne želi da finansira zdravstvo, obrazovanje i socijalu na severu. Nju ne zanima ni nemali broj ljudi koji će odmah ostati bez posla u administraciji, u policiji. Nije rešeno pitanje ni školskih programa, niti diploma. Priština preti velikim brojem optužbi za ratne zločine i hiljadama krivičnih prijava protiv Srba zbog neprihvatanja kosovarskog državljanstva, dokumenata i slično - nabraja Janjić.

Srbi sa severa neće prihvatiti nametanje bilo kog plana koji bi poništio rezultate njihovih 14-godišnjih napora da ostanu građani Srbije i sačuvaju njene institucije na severu, siguran je i Oliver Ivanović.

- Šteta je što niko u vladi, ni prethodnoj ni ovoj, nije želeo da upozna istoriju severa KiM. Ovdašnji Srbi su veoma specifični čak i odnosu na sunarodnike Kosovskog Pomoravlja, ljudi dinarskog gorštačkog mentaliteta što ih ne čini pogodnim da se povinuju sili. U Osmanskoj imperiji su imali lokalnu samoupravu. Od 1999. ovu specifičnost je shvatio i Kfor. Zato je veoma loše guranje u lažnu konfronataciju Srba iz centralne Srbije i nas sa severa. Može da se desi da Beograd i nehotice odradi posao za Prištinu - kaže Ivanović.

Dušan Janjić naglašava da je takvom mentalitetu pitanje svih pitanja to što će morati da uzmu prištinske dokumente a time i državljanstvo. Da budu nacija "Kosovar - srpski entitet".

- To je za Srbe neprihvatiljivo. Šta god da se događa oni sada moraju da budu uključeni u to, na to imaju prava, i sposobni su da snose i odgovornost - smatra Janjić.

- Treba biti iskren prema stanovništvu sa severa KiM i reći da ih ovaj sporazum predaje zakonima tzv. države Kosovo. Sudije će biti Srbi, ali će hapsiti i suditi po "kosovarskim" zakonima. Loše je i što je Beograd je prihvatio da jedan veoma opšti sporazum primeni u vrlo kratkom roku, ignorišući konkretne životne probleme na terenu. To dodatno mobiliše Srbe sa severa oko ideje odbrane prava na opstanak. To je veoma opasna situacija. Naime, govori se i o scenariju, da zbog navodne "nekooperativnosti" srpskih lidera sa severa, bude uvedena "nadgledana međunarodna uprava" s Euleks administratorom i novim predsednicima opština, koji bi bili instalirani - kaže Janjić.

Janjić naglašava da pritisak za prihvatanje plana ne može doneti ništa dobro, jer je isuviše nerešenih pitanja.

- Pritisak dolazi iz Nemačke, kojoj bi implementacija trebala za unutrašnju upotrebu, zbog predstojećih izbora. On može dovesti do "palestinizacije" Srba. Oni mogu da krenu u egzodus u Srbiju ili da se suprotstave rođenoj državi, koja već najavljuje smanjenje finansiranja, što se može tumačiti i kao ekonomske sankcije. Sever Kosmeta, nalik Palestini, ne bi imao matičnu državu iza leđa. Međutim, kao i u palestinskom slučaju, našle bi se grupe ili države koji bi finansirale i istrumentalizovale srpski otpor. To može da bude veoma dug i mučan proces s neizvesnim ishodom - uopozorava Janjić.

Oliver Ivanović nije uveren u dobrobit referenduma.

- Šta ako neko pokrene kampanju koja će smanjiti izlaznost, pa referendum ne uspe. Ili, ako se veći deo stanovnika Srbije izjasni za "bolji život" protiv tvrdoglave "šačice Srba" sa severa, a to je moguće ako se povede jaka kampanja. Problem je što bi u tom slučaju preglasani deo Srba koji je, naravno, s mnogo čvršćim uverenjima, bio veoma ogorčen, što donosi dalekosežnu i tragičnu destabilizaciju cele Srbije - upozorava Ivanović.

Obrad Kesić, sa uvidom u vašingtonsku atmosferu, naglašava da trenutno ne treba očekivati nikakvu reakciju silom, ni Kfora ni Albanaca prema Srbima sa severa.

- Stav Zapada je da Beograd treba da disciplinuje Srbe, postavi granice i obezbedi rad prištinskih institucija - kaže on. - Ali tu se krije velika zamka. Ukoliko Beograd to uradi, opravdaće i legalizovati nelegalnu NATO agresiju i njen rezultat - državu Kosovo. Inicijatori NATO kampanje imaju cilj da nateraju Beograd da odradi posao za prištinsku vlast, koja postoji samo zahvaljujući Zapadu. Posle toga Srbija gubi svako pravo da se bilo kada buni. Pozivajući se na dobrobiti od datuma vlast radi protiv sebe. Ša će biti ako za šest meseci ili godinu dana ne bude boljitka, da li će tada moći da se obuzda frustracija građana i zbog egzistencijalnih problema i zbog osećaja poniženja - pita se Kesić.