Mladić koji je preživeo masakr: Krenuo sam po pomoć, a zatekao samo mrtve

KADA sam ugledao majku kako leži na podu nisam ni slutio kakav nas je užas snašao.

Aleksandar Stekić, koji je u utorak u zoru, za nekoliko minuta ostao bez majke i bake, a živ samo igrom sudbine, još ne može da shvati šta se dogodilo. Seća se da je, kroz san, čuo zvuk pucnja, ali probudio se tek dvadesetak minuta kasnije, kada je ubilački pohod Ljubiše Bogdanovića bio okončan.

- Pokušao sam da pozovem Hitnu pomoć, ali nisam imao kredita - priča Aleksandar. - Istrčao sam napolje i krenuo prema prvim komšijama da od njih pozovem sanitet. Kada sam otrčao do Mijajlovića sačekao me još veći šok - zatekao sam mrtve Velimira i Olgu. Glavom bez obzira, potpuno sluđen, krenuo sam do sledećeg dvorišta. Tamo, ispred kuće - telo Miloša Ješića. Leži u krvi. Tada sam već shvatio da se dogodilo nešto što nismo mogli ni da zamislimo. Krenuo sam prema bakinoj kući, ali sam i nju našao mrtvu.

Tragajući za nekim ko će mu pomoći i reći šta se dogodilo, Aleksandar je naišao na patrolu policije. Jedan policajac krenuo je prema njemu, mislio je da je on ubica. Zaustavio ga je kolega:

- Nije on. Ljubiša je ubica.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- O TRAGEDIJI U VELIKOJ IVANČI PROČITAJTE JOŠ
Javorka, supruga ubice: Tukao me je često
Dan posle masakra u Velikoj Ivanči: Mnoge kuće nema ko da otvori
POGLEDAJTE: Rekonstrukcija masovnog ubistva
Javorkin brat: Moj zet u kući bio tiranin
Rodbina Despotovića: Što nam ubi čedo?!
Ćerke nastradalih Mijailovića: Mamu ubio dok je pila kafu
Psihijatri: Ubica umislio da je spasilac
Ćerka posetila majku, ubica iz Ivanče u teškom stanju
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Nije verovao. Nije moguće da mu je Ljubiša ubio majku i baku, da je pobio komšije. A onda je kraj nepokretnog tela Miloša Ješića video Ljubišin kačket. I znao je da je ono što policajac tvrdi istina.

- Ko se nadao od takvog čoveka? Kvrcnulo nešto u mozgu, verovatno. A šta, ko zna? Ja sam ostao bez majke i niko mi je ne može vratiti. Ali ni sada o tom čoveku ništa loše ne mogu da kažem. Onomad, na Zadušnice, odvezao je strica Radoslava i baku Danicu, koju je ubio, na dedin grob. Govorio: „E, komšo moj, nema više ko da radi. Niko neće motiku.“ Ma, kome nije pomogao. Šta mu je bilo? Ko to zna?