Međuratni Beograd je imao brojna kupališta na obalama svojih reka, tako da su Sava i Dunav bili opsednuti kupačima u vreme kada nije postojalo Savsko jezero. Danas popularna Ada Ciganlija spojena je sa obalom 1967. godine, kada je deo reke pretvoren u jezero.

U starom Beogradu je bilo mnogo mesta koja su danas zaboravljena ili imaju potpuno novu namenu, a nekada su bila letnja okupljališta žitelja prestonice.

Na Dorćolu se nalazilo Đačko kupalište, u blizini današnjeg Sprotskog centra "Gale Muškatirović". Uz današnji Brankov most počinjalo je kupalište "Nica" po istoimenoj kafani, koja se nalazila na levoj savskoj obali, a uz šetalište pored današnjeg Sajma protezala se plaža "Kod šest topola".


PROČITAJTE JOŠ:
Beogradske priče: Baba Cvetin Uskrs

Beograd je tokom nekoliko predratnih godina proživeo jedan kratak period u kojem je osetio čari napretka. Bilo je to tridesetih godina, posle velike svetske ekonomske krize, kada su otvoreni Most kralja Aleksandra, uveliko su se rojili avioni koji su poletali sa Beogradskog aerodroma koji danas poznajemo kao "Stari aerodrom". Letelište se prostiralo u centralnom delu današnjeg Novog Beograda... Sve više automobila je bilo na ulicama, a gradile su se važne palate u centralnim delovima grada...

U štampi iz 1939. godine nailazimo na izveštaje koji obeležavaju "paklene" temperature od 30 stepeni, budući da u ono doba Beograd nije dosezao "usijanih" 40, kao što se to dešava danas, u eri globalnog otopljenja. Pišući o julskim vrućinama novinari nabrajaju svih 35.000 ljudi na plažama glavnog grada.

Tačno je da ova brojka ne deluje tako upečatljivo kada znamo da na današnje Savsko jezero izlazi više od 100.000 ljudi svakog letnjeg dana. Ali treba da znati da je današnji Beograd dostigao broj od bezmalo dva miliona stanovnika, a da je predratni imao tek oko 400.000.

Beogradski novinari su obazrivi, već u skladu sa moralom onog doba, pa ovlaš primećuju kako "se pred našim očima jedna gospođica okliznula, ali je pritrčao jedan "laf" i onako, "na bombu" se upoznao". Malo docnije sreli smo ih pred kafanom gde slatko razgovaraju... Mnogi smatraju to deplasiranim. Jer, misle, ovamo je došao čovek samo da se rashladi, a ne i da se zagreje..."


PROČITAJTE JOŠ:
Beogradske priče: Vozarev krst obojen u crveno

Dabome da je ovo bio i pravi momenat za ugostitelje, a posebno je bio spretan vlasnik kafane koja je okrenula mlado tele na ražnju. Upečatljiva reklama pozivala je goste "na užinu u pet sati".


"DUNAVSKA VENERA"

Na izboru za najlepšu dunavsku kupačicu, tog 10. jula 1939. godine izabrana je gospođica Stanislava Bogojević, činovnica u Kovnici Narodne banke. Tog dana ponela je epitet "Žive Venere Dunava".