IDEOLOŠKE zbrke često učine da o svojoj novijoj istoriji znamo veoma malo, čak znatno manje nego o prošlosti čiji su se bitni događaji odvijali pre nekoliko vekova. Autori novih ideologija brzo i netačno unose nove podatke i svoje istine, i tako se bliži vreme u kojem ćemo teško moći uopšte da razlučimo šta se nekada, zaista događalo.

Samo jedan od tih primera je uvrežen podatak da je nastanak Novog Beograda vezan za 11. april, dan kada su otpočele posleratne radne akcije i podizanje ovog dela grada. Međutim, istina je, kao i obično, malo drugačija. Nasipanje je otpočelo 1938. godine, iz Danske je doveden brod za refuliranje, odnosno nasipanje mokrim peskom, a veliki deo površine na kojoj se nalazi današnji Novi Beograd već tada je počeo da menja fizionomiju.

Radovi su otpočeli u maju 1938. godine, a Danci, koji su bili agnažovani na poslu nasipanja imali su još neke ideje kako bi ovaj deo grada mogao da izgleda po okončanju poslova. Precizno, danske stručnjake okupljala su dva preduzeća "Hojgor i Šulc" i "Kampsaks".

Oni su predložili i niz stambenih i poslovnih objekata sa trgom i pozorištem, ali je posleratna ideja da ovde ostane park, kao i Muzej savremene umetnosti ipak zauzela svoje mesto u gradskom urbanom tkivu.

PROČITAJTE JOŠ - Beogradske priče: Praktični saveti starog doba

U to doba poslovna zgrada na kojoj je, pored naziva danskog konzorcijuma krupnim slovima pisalo i "Novi Beograd", bila je smeštena na novobeogradskoj strani, odmah pored mosta.

Radovi su se odvijali prema dogovorenom ritmu, pa je ambijent ovog dela grada bio vrlo brzo izmenjen. Osećaj koji su imali ondašnji stanovnici Beograda bio je pun ushićenja, jer je tridesetih godina grad doživljavao neku vrstu preobražaja koji su svi osećali. Most je otvoren 1934. godine, a već godinu dana kasnije preko njega prelazi tramvaj za Zemun. Nedugo zatim svoje mesto u varoškom ambijentu dobija i prestižni Beogradski sajam, od kojeg su sada ostale samo udžerice koje smo prozvali Starim sajmištem. Pa ipak, tokom nekoliko predratnih godina ovo je bio važan ekonomski centar Kraljevine Jugoslavije.

Najzad, od 1927. godine na novobeogradskoj strani otvoren je i aerodrom, pa je entuzijazam koji je nagoveštavao snažan procvat u narednim godinama postajao sve veći. Novinari lista "Vreme" neretko opisuju burne manifestacije na Sajmu, pa primećuju da je u okviru tadašnjeg urbanog dekora noć imala svoju posebnu ulogu. "Tada bi osvetljene lađe-restorani plovile Dunavom i Savom, a sa njih se čuo odličan džez".

Utoliko je nasipanje i ovog dela koji se protezao između Sajma, Ušća i Aerodroma bilo neobično bitno. Sve je nagoveštavalo da će prestonički život postati sve burniji, ali i komforniji i privlačniji. Evropa je svoje "dobre zrake" slala ka Beogradu.

Na žalost, uskoro će da stignu i oni, loši, pa će bura Drugog svetskog rata doneti sasvim drugačije slike i promeniti ideje koje su osmislili predratni stručnjaci. Ipak, nasipanje je obavljeno kako treba, pa je desna obala Save zauvek promenila izgled. Na taj način je omogućeno potonjim graditeljima Novog Beograda da završe posao koji su njihovi prethodnici započeli.

PROČITAJTE JOŠ - Beogradske priče: Zaboravljeni vrtovi beogradske varoši

I posleratni graditelji su radili isto, tako da su ogromne oblasti takođe nasute mokrim peskom, čijim sušenjem je nastala podloga na kojoj je ponikao novi deo grada.


"DOPUNA"

NIJE zgorega da se setimo da je nasip koji sada krasi levu obalu Save napravljen u predratnom periodu i da su ga nekadašnji stanovnici prestonice zvali i Danski nasip, upravo po onima koji su ga i napravili. Potom, sedamdesetih godina prošlog veka obala dobija i donji deo šetališta, a celinu osmišljava veliki arhitekta Branislav Jovin, pa im je tako podario izgled koji ih i danas krasi.