PROŠLO je više od sedam decenija od kada su marljivi Beograđani koristili male kalendare - rokovnike u koje bi beležili važne datume, zakazane obaveze, a koji bi istovremeno imali zapisana uputstva koja "moderan" čovek onog doba, ili domaćica - ne bi smeli da zaborave.

Za "Beogradske priče" odvojili smo dva koja nam je ustupio kolekcionar Zoran Dokić, a koja smo prelistali, kako bismo možda i savremene sugrađane upoznali sa onim što je svako morao da zna tokom 1943. i 1946. godine. Naime, džepni rokovnici sa važnim upozorenjima bili su štampani i te, ratne, i potonje - posleratne godine.

Ideja nam je bila da zajedno sa vama zavirimo među važne stranice, savete i informacije koje je neko davao našim precima.

Kuhinjski saveti

ZA one koji vole cveće dati su saveti kako bi ono moglo duže da traje.

"Saseći pre svega češće drške, što omogućava cirkulaciju vode u još nesasušenim sudovima. Potopiti tako osvežene drške u čistu vodu, kojoj je dodano nekoliko komada ćumura ili u ovu meštavinu: 1000 grama tople vode, 30 grama nastruganog sapuna, 5 grama obične soli i 2 grama boraksa u prahu. Svakog jutra izvaditi cveće, isprati ga tekućom vodom pod slavinom, pa ga opet vratiti u sapunjavu vodu."

Ovaj priručnik je ženama onoga doba umogome pomagao kuhinjskim savetima. Jedan od njih je počeo rečenicom kako "mnoge domaćice treba da znaju da kakvoća supe, odnosno goveđine zavisi od toga da li će goveđinu staviti u hladnu ili vrelu vodu."

PUKOTINE U PARKETU DOTRAJAO parket nije bio razlog za očajavanje. Pukotine su sanirane tako što su stručnjaci davali savet kako da se napravi smeša kojom se rupe popunjavaju. Trebalo je izmešati smolu, vosak, loj i sitno istucanu ciglu. Sve to je trebalo uraditi u jednom sudu koji bi bio stavljen u veću posudu sa vrelom vodom. Kada se smeša rastopi u nju je trebalo dodati laneno ulje, a onda je nasuti u pukotine.

- Neka svaka domaćica dobro utuvi: ako stavi goveđinu u hladnu vodu dobiće dobru supu, ali će goveđina biti rđava, jer će ispustiti sve svoje sastojke. Ako stavi goveđinu u vrelu vodu, meso zadrži u sebi sve svoje sastojke i zbog toga će biti supa loša.

Ako je neko hteo da "jednu tkaninu učini nepropustljivom za vodu, to se postiže ako suvu tkaninu premaže ovom mešavinom: 10 grama lanolina, 10 grama suvog vazelina, 500 grama običnog benzina i 500 grama ugljen-tetrahlorida."

PROČITAJTE I:Beogradske priče: Vozarev krst obojen u crveno

Važno je bilo i da se mazanje i s jedne i s druge strane tkanine vrši napolju, na vazduhu i svetlosti.

Listamo ove priručnike i saznajemo kako svaki čovek za sedamdeset godina života 1.400 puta pojede svoju težinu, kao i da je jednoj pčeli potrebno da poseti 633 cveta kako bi sakupila jedan gram meda.

Nailazimo i na bezbroj saveta o tome kako treba čuvati povrće u trapovima, ali taj način je odavno izobičajen u savremenim, urbanim sredinama poput naše, baš kao i način kako se pravi sapun u domaćim uslovima.


NA SREDINI LISTE

Savetodavac onog doba upućuje domaćice kako se pravi kiselo mleko, ali oštro tvrdi da je mnogo bolje ono koje se pravi od "ovčjeg a ne od kravljeg mleka", a onda objašnjava kako treba zdravo živeti na osnovu "vremena prebivanja hrane u želucu".

Ondašnjim sugrađanima bilo je predočeno i kolika je potrošnja alkohola u pojednim evropskim zemljama, i začudo, u to vreme nismo bili na vrhu liste. Ispred tadašnjih Jugoslovena bili su, redom, Francuzi, Španci i Italijani, a mi smo bili tek malo ispod Nemaca, ali "jači" u odnosu na Bugare i Rumune. Sad se postavlja pitanje koliko su ondašnji statističari imali realan pristup podacima koliko se, recimo, rakije troši u seoskim domaćinstvima, a ruralno stanovništvo je bilo dominantno. Ukoliko bi se ti parametri uzeli u obzir, verovatno bi ovaj deo Balkana dramatično dobio na "značaju" na ovoj skali.

U doba kada nisu postojali zamrzivači, zimnica se spremala sasvim drugačije. Tako su bili veoma korisni saveti za sušenje boranije i graška. Naime, zdravu boraniju bi čistili na krajevima, zatim bi je sekli po dužini, poparili u slanoj vodi oko pet minuta. Potom je trebalo iscediti je i oprati je hladnom vodom, pa je sušiti u hladu ili na štednjaku. Slično je bilo sa graškom, čija zrna je trebalo popariti vrelom slanom vodom, pa ga sušiti na suncu.

PRAVLjENjE JOGURTA

POPULARNO piće koje danas kupujemo isključivo u samoposlugama, nekada je bio deo kućne radinosti. Savet je bio jednostavan.

"Kravlje mleko se podgreje, pa se onda ostavi da se ohladi do 45 stepeni. Onda se sipa kvasac. Na jednu litru dodaju se dve do tri manje kašičice kvasca i dobro izmeša. Posuda se pokrije i sve se umota u toplu krpu i ostavi na toplo mesto. Za dva-tri časa mleko se progruša i postane kiselo. Posuda se onda otkrije i stavi u hladnu vodu da bi se dalje vrenje sprečilo. Jogurt ostaviti tako preko noći."

SAOBRAĆAJNI ZNAKOVI

Poznavanje međunarodnih saobraćajnih znakova bilo je neobično važno, jer su bili primenjivani u posleratnoj Jugoslaviji. Začudo, do danas su mnogi ostali nepromenjeni, ali su njihovi nazivi, ili vizuelni izgled danas drugačiji.

Tako izdvajamo znak koji obeležava "zabranjeno prestizavanje", onaj drugi koji govori kako je "zabranjeno trubljenje", kao i onaj koji označava zabranu zaustavljanja.