SVETI Sava, koji je voleo da se moli nebu pod oblacima, kazuje legenda, grdno se namučio penjući se ka vrhu planine koja je zbog toga dobila ime Mučanj. Ožednevši, udario je svojim štapom u kamen, iz koga je potekla čudotvorna voda po koju i danas dolaze mnogobrojni poklonici, ali po lepom vremenu.

Prelepi Mučanj je zimi ostavljen uglavnom za uživanje planinarima, iako se nalazi u blizini prometnih saobraćajnica i najvećeg centra srpskog planinskog turizma Zlatibora. U stvari, ova planina i jeste deo zlatiborskog masiva, a njen vrh Jerinin grad, na 1.552 metara nadmorske visine, najviša je tačka Zlatibora.

Na sreću, Mučanj još nije urbanizovan i na njemu možete da uživate u pravoj prirodi.

Početna tačka uspona na Jerinin grad je selo Katići, sa stotinak stanovnika, jednim hotelom i jednim pansionom koji ima dugu tradiciju seoskog turizma. Do ovog živopisnog mestašceta stiže se skretanjem sa magistrale Arilje - Ivanjica na regionalni put kod mesta Prilika. Saobraćajnica kroz Katiće je i najkraći put do Kokinog broda. Iz pravca Čačka do Mučnja se i zimi brzo stiže preko Guče, ukoliko se putevi dobro čiste.

Pročitajte još - Šetnja po gvozdenom zidu Podrinja

Sve ovo nabrajanje je u stvari uvod u iskustvo dolaska i odlaska na vikend-treking po Mučnju u snegu. Beogradski planinari, koji su potegli put od 210 kilometara do Katića prošle subote, izgleda da su odabrali baš onaj dan kad putari nisu bili u formi. Zato su ostali kraće nego što su mislili, što sigurno nije doprinelo lokalnom turizmu. Ipak, ni to, čak ni snažan vetar, ni igličasti ledeni sneg nisu pokvarili uživanje u beloj avanturi penjanja preko belih polja i između bajkovitih borova do Jerininog grada i povratak pod njegovom fantastičnom liticom. Ko voli planinski izazov na snegu, naročito kad prognoza najavljuje lepše vreme, treba da doživi Mučanj bez muke.