DOMAĆINSTVA u Bačkom Dobrom Polju kod Vrbasa, koja su prošle godine odustala od proizvodnje malina, imaju razloga za kajanje, jer od uzgoja tog voća, zbog bolje otkupne cene, ove sezone ima računice. Za prvu klasu, u koju se svrstava većina plodova, otkupljivači su prošlog meseca, na početku berbe, plaćali 150, a kasnije 170 dinara po kilogramu.

- Pošto malinu gaje uglavnom mala domaćinstva, koja ne plaćaju radnu snagu, nego sama beru plodove, ovogodišnji prinos od oko 12 tona po hektaru donosi zaradu. Prihvatljivoj ceni doprinela je konkurencija, jer rod otkupljuju hladnjače iz Šapca, Loznice, Valjeva, Koceljeve, Arilja, Ivanjice... Prošle godine su ovde bile prisutne jedna ili dve hladnjače, koje su diktirale cenu od 80 i 100 dinara, što je vodilo u gubitke - navodi predsednik Udruženja "Bačkopoljski malinari" Bojan Pejić.

Zbog niske lanjske cene i slabog prinosa pretprošle godine, malinjake je zaoralo više od polovine gazdinstava, pa se oni u Bačkom Dobrom Polju sada prostiru na 30-35 hektara, a bilo ih je na preko 100 hektara.


PROČITAJTE JOŠ:
Ubi ih prašina: Štrajkuje glađu jer brine za zdravlje dece zbog obližnjeg stovarišta (FOTO)

- Neki su prerano odustali od maline, a drugi su propali zato što su brzopleto i neplanski ušli u proizvodnju, jer su čuli da je laka zarada, a nisu obezbedili ni plasman, ni radnu snagu, niti se dovoljno posvetili uzgoju - objašnjava Pejić.

Sadnja malina u Bačkom Dobrom Polju doživela je bum 2015. godine, kad je u ovom selu formirano prvo udruženje malinara u Vojvodini. Naredne, 2016, bio je nezapamćeno dobar prinos, od 15 do 20 tona po hektaru.

- Mnogi su u selu posle toga renovirali kuće, kupili kola, prvi put išli na more. Kad je u sledeće dve sezone rod podbacio zbog suše i bio obezvređen niskim cenama, bili su razočarani i uništili zasade, iako je potrebno da prođe barem od tri do pet godina da bi se videlo da li je proizvodnja rentabilna - ističe Pejić.


Konkurencija podigla cene / Foto M. V.


On je pre pet godina podigao zasad na 42 ara, a sada malinu gaji na četiri hektara, i kaže da, kad podvuče crtu, od tog posla može da se živi. Velikim proizvođačima, kao što je on, problem predstavlja nedostatak berača, kojima se nudi satnica od 200 dinara ili 70 dinara, po kilogramu ubranog ploda.

- Glavna radna snaga ranijih godina bili su mladi, ali su oni u međuvremenu masovno otišli u gradove ili u inostranstvo. Rešenje je nađeno u nabavci mašine iz Poljske, koja košta 25.000 evra, a zamenjuje 50 radnika, jer za osam do 10 sati može da ubere od 500 kilograma do tonu plodova - kaže Pejić.


"POLKA" STIŽE "POLANU"

U BAČKOM Dobrom Polju 80 odsto malinjaka čini sorta "polana", a ostatak "polka", obe poreklom iz Poljske. Više od 90 odsto roda i jedne i druge se izvozi.

- "Polana" je rodnija i slađa, a za "polku" raste interesovanje, jer je krupnija i duže ostaje sveža, tako da će ubrzo njihova zastupljenost biti pola-pola. Obe, inače, zbog više sunčanih dana, bolje uspevaju i kvalitetnije su u Vojvodini, nego u Poljskoj - naglašava Pejić.