UKOLIKO se nešto hitno ne preduzme da se bar uspori, odliv stanovništva, uglavnom mladih, Kanjiža će za nešto više od 15 godina izgubiti petinu žitelja!

Ovaj alarmantan podatak, zaključak je projekta iz Transnacionalnog Dunavskog programa YOUIMIG, koji je realizovan u protekle dve i po godine.

Iako nigde ne postoji precizan podatak koliko je ljudi u proteklih nekoliko godina napustilo sever Vojvodine, i otišlo kako u druge veće gradove u Srbiji, tako i u inostranstvo, već na prvi pogled se vidi da su ulice opustele, a da se svaka treća kuća oglašava za prodaju.

- Prema raspoloživim podacima, u opštini Kanjiža je 25.343 stanovnika po popisu iz 2011. godine, a projekcije predviđaju da će do 2035. opština Kanjiža imati nešto više od 21.000 stanovnika - predočava Gordana Jordanovski iz Republičkog zavoda za statistiku. - Anketa je pokazala da iz Kanjiže odlaze mladi i obrazovani, ili su u toku njihove studije u inostranstvu, a evidentno je da je značajan broj njih već preduzeo korake za odlazak, jer nisu zadovoljni životom u Kanjiži. Na skali od 1 do 10, njihovo zadovoljstvo je svega 4,4. Govori se o padu broja stanovnika, negativnom priraštaju, tako da se lokalna samouprava mora suočiti sa ovom pojavom i važno je da im se omoguće validni podaci.

Pročitajte još - Divlje deponije niču svuda, a regionalne niko neće

Mladi koji u Mađarsku odlaze zbog školovanja, u toj životnoj dobi ostvaruju jako važne veze, često presudne da se više ne vrate u zavičaj. Mala je verovatnoća za povratak mladih koji su otišli radi školovanja u Segedin, Budimpeštu ili neki drugi grad u Mađarskoj, gde stiču diplome iz zemlje EU. Oni koji su, pak, otišli "trbuhom za kruhom" svesni su svih teškoća koje ih očekuju i prevazilaze ih, a na povratak u zemlju rođenja retko i pomišljaju.

- Iz istraživanja su se izvukle preporuke kako da se utiče na taj proces. Jedna od mera je olakšavanje mladima da pristupe tržištu rada i zato smo u Omladinskom domu napravili "kovorking" prostor, gde mogu da dođu sa svojim računarom i nesmetano da rade, ukoliko nemaju prostor za to - objašnjava Dragana Lukić Bošnjak, menadžerka projekta. - U saradnji sa mladima, organizovali smo predavanja o mogućnostima pokretanja sopstvenog biznisa i zapošljavanja...

Zgrada kanjiške opštine, Foto D.Dozet

Predsednik kanjiške opštine Robert Fejstamer konstatuje da su podaci do kojih je došao projekat, u kome je učestvovalo 19 zemalja, dragoceno.

- Na nama, političarima, je da preduzmemo aktivnosti, kojima možemo da zadržimo omladinu, a s druge strane, da dajemo priliku i mogućnost onima koji su već otišli, da razmisle o tome da se vrate u našu zemlju - smatra Fejstamer.


U ISTRAŽIVANjU 615 ISPITANIKA

ZBOG čega mladi odlaze, pokušalo se dokučiti istraživanjem, kojim je u Kanjiži obuhvaćeno 615 ispitanika od 18. do 34. godine, od čega 45 odsto muškaraca i 55 odsto žena. Čak 94 odsto ispitanika upitnike je ispunilo na mađarskom jeziku, a 79 odsto ima dvojno srpsko-mađarsko državljanstvo. Trećina ispitanih kategorično želi da ode iz Kanjiže.


SLIČNO I U SENTI, ADI, BAJMOKU...

U SLIČNOJ situaciji, kao što je Kanjiža, nalaze se i druga vojvođanska mesta, od Subotice, kao najvećeg grada, Sente, Ade, Mola, Malog Iđoša, Bačke Topole, do sela, kao što su Tornjoš, Čantavir, Bajmok, Stara Moravica, Bajša..