U STRATEGIJAMA je davno upisano da Srbiji treba 26 regionalnih deponija. Skoro deceniju kasnije nismo stigli do tog broja. Rade, uređuju se ili se privode kraju njih 17. Ostale nisu odmakle dalje od planova, kažu upućeni, jer se opštine teško dogovaraju o tome gde bi trebalo da budu, ko bi njima trebalo da upravlja, ali i za čijeg mandata da se otvore.

Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, u Srbiji su locirane 164 deponije koje koriste opštinska javna komunalna preduzeća za odlaganje otpada. "Divljih" je, međutim, blizu 4.500. Često su uz obale reke, jezera, nastaju i šire se stihijski, i ozbiljno ugrožavaju životnu sredinu.


PROČITAJTE JOŠ: U Srbiju stiglo 10 ruskih oklopnih vozila pešadije BRDM 2

U Subotici je pre tri godine počela gradnja transfer-stanica i centara za sakupljanje, a godinu kasnije i regionalnog centra. Nedavno je gradnja završena, a trenutno je u toku testiranje opreme. Kada centar proradi, trebalo bi da se zatvore sve lokalne deponije smetlišta. Pronalaženje radnika je jedan od izazova pred kojim je Regionalna deponija u Subotici. Naruku im ne ide ni zabrana zapošljavanja u javnom sektoru, što znači da ne mogu da ponude stalan posao.

- Očekujemo pozitivno mišljenje Komisije za tehnički prijem. Nadamo se da ćemo narednih nedelja početi sa probnim radom, a potom i početi da radimo - kaže Čila Goli, direktor regionalne deponije u Subotici. - Deponija rešava problem i okolnih gradova i opštine. Koristiće je Bačka Topola, Senta, Kanjiža, Čoka, Novi Kneževac i Mali Iđoš. Imamo problem sa angažmanom ljudi. To što ne možemo da ponudimo stalni posao je samo deo problema. Ovo i nije atraktivno zanimanje. Ti ljudi treba da se bave smećem i prebiraju po njemu, tako da i to utiče na interesovanje.

U Srbiji, prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, 15 opština ne deponuje otpad na svojoj teritoriji, već za to koristi deponiju neke druge opštine. Među njima su Nova Crnja, Sremski Karlovci, Sečanj, Alibunar, Bogatić, Mionica, Rača, Batočina...

POMOĆ MINISTARSTVO za zaštitu životne sredine nedavno je raspisalo konkurs za dodelu 100 miliona dinara pomoći opštinama koje rešavaju problem deponija. Stiglo je 12 prijava, a sredstva su, između ostalih, odobrena Somboru, Pirotu, Novom Sadu, Novoj Varoši, Apatinu, Odžacima, Kuli i Baču.

- Od planiranih 26 regionalnih centara za upravljanje otpadom, do 2016. godine pušteno je u rad osam regionalnih deponija, a realizacija ostalih deponija u direktnoj je korelaciji sa niskim stepenom ostvarivanja regionalne saradnje između opština - stoji u nedavno usvojenoj Strategiji urbanog razvoja. - Zbog nedostatka prostora za dalju evakuaciju otpada usled prepunjenih deponija, kao i nedostatka regionalnog sistema upravljanja, pojedine opštine svoje ukupne tokove otpada preusmeravaju na susedne opštinske deponije.

Među lokalnim samoupravama koje su uspele da savladaju uobičajene prepreke i pokrenu regionalnu deponiju je - Pirot. Ona radi već šest godina. Uz sredstva Ministarstva za zaštitu životne sredine, uskoro će se proširiti i pokrenuti novi pogon.

PROČITAJTE JOŠ: Po "gama nožu" Srbija ispred Nemačke

- Naša deponija pokriva i potrebe Bele Palanke, Babušnice i Dimitrovgrada. Postoji mogućnost da nam pripoje još neke lokalne samouprave - objašnjava Vladan Vasić, gradonačelnik Pirota. - Bilo je problema pokrenuti je. Lokalne samouprave se teško dogovraju, teško je upravljati zajedničkim preduzećem. Sve to smo i mi imali kao problem, ali smo ga prevazišli. Deponija posluje i želimo da je unapredimo.


Foto V. Ćirić


PROBLEM GRAĐEVINSKI OTPAD

POSEBAN problem je odlaganje građevinskog otpada. U Pirotu postoji deponija za te namene, ali je građani ne koriste.

- Problem je i građevinski otpad. Mi imamo deponiju za njega, ali je teško naterati ljude da je koriste - kaže gradonačelnik Vladan Vasić. - Razmišljamo da to rešimo tako što ćemo obavezu odnošenja otpada na deponiju usloviti izdavanjem građevinske dozvole.