Sami grade put do svojih kuća

KROZ Ljig će uskoro proći Koridor 11 ka Jadranu, a meštani Slavkovice, na desetak kilometara od ove moderne saobraćajnice, do svojih kuća nemaju ni pristojan zemljani put. Do pre nekoliko dana do svojih domaćinstava su mogli samo peške, a automobile su parkirali na kilometar od imanja. Dozlogrdilo im je da gaze kroz blato i da preskaču kamenje, pa su se udružili, sakupili novac i pokušali da put koliko-toliko dovedu u red.

Mašine su stigle i razgrnule zemlju, ali stanovnici zaseoka Kojići znaju da to nije dovoljno i da će prva kiša napraviti problem. Zato apeluju na nadležne da im pomognu.

- U gornjem delu, ka selu Ba, čak deset godina nije prošao nijedan automobil, a sada će moći da prođe kamion - priča Branko Radović, jedan od meštana koji su organizovali izgradnju puta. - Mi smo raščistili teren i za to smo dali svako po 100 evra, ali nemamo para ni za rizlu, a kamoli za asfalt. Ovde su staračka domaćinstva i bilo je komšija koji su pozajmili novac da bi učestvovali, jer više ne možemo i ne želimo ovako da živimo. U opštini Ljig uvek kažu da nemaju para i da se ljudi snalaze kako znaju.

PROČITAJTE JOŠ - PROBIJEN TUNEL "BRANČIĆ" NA KORIDORU 11: Čačak - Obrenovac do kraja 2018. (FOTO)

Radović kaže da ga je na akciju navelo to što je jednog dana vozeći auto uz brdo shvatio da na jednom mestu nedostaje još deset centimetara da se kolima surva niz liticu. Počeo je da obilazi komšije i svi su bili saglasni da moraju uzeti stvar u svoje ruke.

- Uradili smo koliko smo mogli. Najbolje bi bilo da se put asfaltira, da se uredi kao i mnogi okolni u drugim selima - smatraju meštani. - Mi smo pripremili teren, put koji je bio širok jedva dva metra sada je proširen na četiri. Pokazali smo dobru volju, a sada očekujemo od lokalne samouprave i države da nam pomognu.

BEZBEDNOST

STANOVNIKE ovog zaseoka je na ideju da sami trasiraju put navela i briga za bezbednost. Kako pričaju, pre nego što su bageri stigli, do mnogih kuća se nije moglo stići autom, pa su kola parkirali i na kilometar od svog dvorišta.

- Strahovali smo od požara, jer vatrogasci ne bi mogli onim putem da se probiju do imanja - priča Radović. - Ni hitna pomoć nije mogla do gore. Kada bi neko od stanovnika pozvao taksi da ga odveze do lekara, morao je prvo da se spusti kilometar, jer taksisti nisu hteli da skrše auto penjući se preko kamenja.