Karađorđeva glava uvek bila „na panju“

- KARAĐORĐE je svoj život položio za Srbiju onog trenutka kada je krenuo da podigne Prvi srpski ustanak. Njegova glava uvek je bila „na panju", jer je sledio svoj ideal da Srbi dobiju slobodu, ne bilo kakvu, nego zlatnu, u duhu Nemanjića – rekao je istoričar Milovan Balaban na tribini posvećenoj srpskom voždu večeras u Kulturnom centru Novog Sada.

Pročitajte još: Karađorđe nadživeo zaborav

Govoreći o, po mnogim mišljenjima, najznačajnijoj ličnosti moderne srpske istorije Đorđu Petroviću Karađorđu (1768–1817), vođi Prvog srpskog ustanka (1804) i rodonačelniku dinastije Karađorđević, Balaban je podsetio da su istorijsko sećanje i duhovna vertikala održali srpski narod na burnom Balkanu i onda kada nije imao svoju državu.

Pročitajte još: Vojvoda koji se nije plašio Karađorđa

– Da tog istrajnog srpskog duha nije bilo, ne bi se početkom 19. veka pojavio ni Karađorđe.- kazao je Balaban i podsetio da je Njegoš ,pišući 1847. Gorski vijenac i Posvetu prahu oca Srbije, prvi rehabilitovao Karađorđa o kojem se od 1815. godine, kada se kao novi vođa ustaničke Srbije nametnuo Miloš Obrenović, počeo razvijati mit po kojem on nije prikazivan kao državnik, niti kao zavetni junak.

Tek će se u 20. veku pokazati koliko je Karađorđe u svesti naroda živeo kao epski junak. Osim njegovog izrazitog junaštva ,tome je, smatra Balaban, bitno doprineo i način na koji je Karađorđe okončao život — 1817. godine, po povratku iz Rusije u Srbiju, ubijen je u selu Radovanju po nalogu kneza Miloša Obrenovića a njegova glava poslata je turskom sultanu.