Na njivama nikli pogoni

DO pre samo osam godina, na obodu Subotice u Malom Bajmoku bile su njive pod kukuruzom. Zahvaljujući zalaganju grada, koji je od Ministarstva poljoprivrede dobio 53 hektara oranica, koje je potom konvertovao u građevinsko zemljište, na nekadašnjem kukuruzištu sada je privredna zona "Mali Bajmok" gde posluju svetski poznate fabrike koje sada zapošljavaju oko 6.000 ljudi.

Već godinama tu posluju "Simens", "Kontinental - Kontiteks", "Kalcedonija - Gordon", "Svarovski", "Ametek", "Norma grupa", a vrlo brzo će im se pridružiti i italijanska "Kaminada", koja završava svoju fabriku i planira da zaposli 50 ljudi.

- Reč je o prvoj fazi investicije kompanije za proizvodnju plastičnih delova u elektroindustriji i o hali površine 2.000 kvadratnih metara, koja će za početak primiti oko 50 radnika - najavljuje Srđan Samardžić, član Gradskog veća za privredu. - U narednom periodu očekuje se realizacija ostalih faza, što podrazumeva izgradnju još dve hale od po 2.000 kvm, i otvaranje novih radnih mesta.

PROČITAJTE JOŠ - Voće se "probudilo"

Razvoj industrijske zone nije došao preko noći, već je to bio ozbiljan put koji su zajedno, ulažući u uređenje i opremanje, krčili svi nivoi vlasti.

- Od 2010. do danas uloženo je oko 300 miliona dinara u infrastrukturno opremanje. Tu se podrazumeva izrada potrebne projektno tehničke dokumentacije i izvođenje radova na vodovodnoj i kanalizacionoj mreži, gasovodu, električnoj energiji, IT, saobraćajnicama i saobraćajnim priključcima, pešačkim stazama, uličnoj rasveti i autobuskim stajalištima - podseća Samardžić. - Samo u poslednje tri godine JP "Subotica trans" proširio je vozni park sa 13 autobusa koji uglavnom saobraćaju na relaciji Palić - Mali Bajmok.

Zahvaljujući poslovanju stranih investitora, Subotica od 2016. beleži spoljnotrgovinski suficit od sedam do 10 odsto. U izvoznom bilansu grada učešće kompanija iz Slobodne zone je oko 60 odsto ukupnog izvoza.

NOVE TEHNOLOGIJE

- PORED primarnih efekata, kao što su otvaranje novih radnih mesta, smanjenje stope nezaposlenosti, privrednog razvoja, koji su primetni, tu su i ništa manje važni sekundarni efekti, a tiču se preuzimanja novih tehnologija, procesa i znanja kroz saradnju stranih kompanija sa visokim, višim i srednjim stručnim školama - ističe Samardžić.