Milica Mandić: Tek ću zlata da osvajam!

PODNEVNO sunce je probilo oblake nad Londonom i upržilo pločnik u olimpijskom parku, a iz daljine je prilazila devojka koja je svetlucala zlatnim sjajem. Bleštavi osmeh, izgled top-modela, puštena gusta crna kosa i bela trenerka sa natpisom "Srbija".

Bila je to olimpijska šampionka, Milica Mandić, najbolja među najboljima u svom sportu, nova srpska carica i lepotica za kojom se okrenuo gotovo svaki posetilac, bilo muškarac ili žena. Zračila je naša tekvondistkinja ogromnom energijom, koju je širila na sve oko sebe. Čim je stigla nadomak košarkaške arene, pored mosta koji gleda na velelepni stadion, na mesto susreta sa medijima, jedan detalj je samo nedostajao - njeno zlatno odličje.

- Jaoj, pa tu je medalja. Ne brinite se. Stavila sam je u torbu, na sigurnom je mestu - nasmejala se Milica, što je blagim pokretom glave potvrdio i Vlade Divac, predsednik OKS. - Evo, sad ću da je izvadim i stavim oko vrata.

* Medalja je teška oko 400 grama, i možda je nije lako nositi?

- Ma neka je teška i 100 kilograma, nije mi problem. Proučila sam je sinoć, sa obe strane. Jako je lepa - priča Mandićeva, ne skidajući osmeh sa lica.

* Kako je izgledala protekla noć, da li je bilo slavlja?

- Noć nije bila prospavana, to mogu da kažem. Kad smo došli u selo, napravili su mi neverovatan doček. Na nekin način smo proslavili medalju, ali mislim da će prava proslava tek uslediti.

* Ko je bio u odboru za doček?

- Svi su bili. Svi reprezentativci koji su ostali u selu, kao i cela delegacija Olimpijskog komiteta. Uživali smo malo, pevali i igrali i posle otišli da se odmorimo.

* Šta vam je rekao Divac?

- Izljubio me je, izgrlio, zahvalio mi se i poželeo sve najbolje - zakikotala se blago Milica, pogledavši Vlada, koji je stajao pored...

* Emocije su i dalje izuzetno snažne?

- Ma, naravno. Još sam pod euforijom i adrenalinom. Ni dalje ne mogu da se osvestim šta smo uradili sve zajedno. Trebaće još vremena kako bi utisci barem malo splasli.

* Koliko ste imali propuštenih poziva kad ste uključili telefon?

- Jaoj, ne znam. Više se ne broji, ni kod mene ni kod trenera. Ima mnogo poziva i poruka, čestitki, želja. Nema im broja.

* Kako se slavilo u vašem TK Galeb?

- Rekli su mi da su napravili haos i u gradu i u klubu. Svuda je bilo lepo, kako sam čula.

* Šta planirate da uradite sad kad ste olimpijska šampionka?

- Prvo što ću da učinim jeste odlazak na odmor. Još ne znam gde. Treba o tome da se dogovorim sa porodicom i drugarima. Hoću malo da uživam u medalji, u svemu ovom što smo zajedno radili. Vreme je da se malo odmorim od svega.

* Mnogi su oduševljeni vašim prizorom na pobedničkom postolju kako pevate himnu "Bože pravde"?

- Bilo mi je teško da kontrolišem suze u tim trenucima. Puna sam bila emocija i u tim momentima još nisam verovala da mi zlato stoji oko vrata. Inače, želela sam da pevam himnu na ovakvom takmičenju od kako sam počela da se bavim tekvondom. Nadala sam se da ću stati na to mesto i zapevati, gledati zastavu kako se diže, jednostavno, to je nešto neprocenjivo, nešto za šta se živi. Zasad sam to ispunila, nadam se da će se još koji put desiti.

* To znači da ste spremni za nove istorijske poduhvate?

- Naravno da sam spremna. Ovo je tek početak. Ja se nadam da ću proći još jedan olimpijski ciklus, možda i dva. Fale mi zlata, sa svetskih i evropskih šampionata i težiću ka tome.

* Možda u Riju 2016. budete i naš barjaktar?

- Ja se nadam. Trudiću se da zaslužim da dobijem tu čast da nosim zastavu na Igrama u Riju.

* Koliko teško je bilo doći do svega ovoga što vam se sad dešava?

Za ovo mi je trebalo 10 ili 11 godina rada. Poslednje dve godine smo u punom tempu sve vreme. Bilo je dosta i znoja i suza i modrica, ma svega. I dobrih i loših momenata, i bronzanih i srebrnih medalja. Malo sam bila u deficitu sa zlatima, ali sve je došlo na svoje. Posebno mi je drago što se to desilo baš sad. Naime, sa ovim trima protivnicama iz Londona sam imala mečeve i ranije i od sve tri sam izgubila. Tako da je došlo vreme za naplatu dugova.

* Trener Dragan Jović je jedan od ključnih faktora vaših uspeha. Kakav je kao stručnjak, da li je strog?

- Izuzetan je. Pun podrške, svakog momenta je tu uz mene. Proživljavali smo zajedno sve stvari tokom protekle dve godine koliko se spremamo za OI. Svaki dan smo zajedno, tu su treninzi, takmičenja, analize. Sve što smo imali dali smo za ovo.

* Mnogi se dive vašoj sposobnosti da ostanete koncentrisani i mirni u prelomnim trenucima meča, a tek vam je 20 godina?

- Uvek ima malo pritiska, ali zaboravila sam na njega. Znam zašto sam došla ovde, radim za Srbiju, za svoju zemlju, za ljude koji su radili sa mnom, i ušla sam rasterećeno u sve to. Sve je bilo opušteno na kraju. Opet, iza toga stoji dosta rada, truda, treninga, borbi, iskustva. Spremali smo se za to, svake subote smo imali takmičarski dan, praktično smo živeli u klubu. Dalo je rezultat.

* Da li biste voleli da tekvondo bude novi tenis u Srbiji?

- Naravno da bih volela. Bilo bi lepo da dignemo malo rejting našem sportu. Mislim da će se sada više čuti za tekvondo i da će ovaj rezultat privući ljude da počnu da ga treniraju.

* Jeste li svesni toga da će život da vam se promeni iz korena posle ovog uspeha?

- Na neki način sam i težila ka tome, da se to desi. Znala sam da, ako osvojim medalju, da će biti toga, a ja sam želela da osvojim. To ide zajedno sa uspehom i ne bunim se.

* Hoćete li da se uobrazite?

- Neću. Obećavam!

Ćaskanje je prekinulo na desetine fanova u olimpijskom parku. Svi su želeli zajedničku fotografiju. Mnogi su imali spremne slike i papiriće za autogram. Slikali su Mandićevu i sa strane i divili joj se. Gledali su ka njenoj medalji. Milica se odlično u svemu snalazila. Kako i ne bi, kad je rođena šampionka.

BIĆE VREMENA I ZA MOMKE
* KAKO izgleda jedan vaš običan dan? - Ustajem u sedam ujutro, onda idem na prvi trening u "Profeks" sa profesorom Dušanom Ilićem. Posle toga imam pauzu kod kuće, novi trening, pa odmor. I tako svakog dana.

* Imate li vremena za privatni život?
- Imam naravno. Uvek se nađe vremena da popijem kafu sa drugaricama, da izađem malo uveče i prošetam se. Može sve da se uskladi.

* Svi su videli kako udarate, a da li postoji neki dečko koji je vas oborio s nogu?
- Nije još. Ima vremena i za to - nasmejala se Milica.

* Rastu li sada kriterijumi za momke?
- Ja sam uvek ista. Neću da bežim od toga. Ko mi se svidi, svidi mi se.