NEKADA je kao kapiten predvodila nacionalni tim Srbije, sada je u ulozi velikog navijača. Milica Dabović je sa tribina u "Kristalnoj dvorani" bodrila sestru Anu, kao i ostale bivše saigračice. Uživala je u dve pobede Srbije protiv Belorusije i Rusije, koje su donele našem timu plasman u drugu fazu, a sinoć je bio na programu treći duel sa selekcijom Belgije, koji je predstavljao borbu za prvo mesto u grupi i direktan prolaz u četvrtfinale.


Iskreno, Milica priznaje da joj više od svega nedostaju nacionalni dres i košarkaška lopta.

- Uzbuđena sam, srećna, ali u drugu ruku veoma tužna. Ponosna sam na svoju sestru... Veoma mi je žao što nisam deo ekipe i što za mene nije bilo mesta u timu ovog puta, iako sam molila svim silama i pokušavala da se vratim - govori za "Novosti" starija sestra Dabović, koja se od reprezentacije zvanično oprostila 2016. godine. - Ne postoje reči kojima bih opisala koliko sam želela da igram pred svojom publikom, jer vidim koliko me narod voli. Provodim po 30 minuta slikajući se sa navijačima u hali.

Dabovićeva zna koja je pobednička formula kada je ovaj tim Srbije u pitanju. Veoma dobro je upoznata sa kvalitetom koji poseduje naša reprezentacija.

Pročitajte još Marina traži još jači vetar u leđa s tribina: Ova reprezentacija obožava svoj narod i treba nam podrška

- Potrebno nam je da moja Ana, Sonja Petrović i Jelena Milovanović što više igraju zajedno... Garantujem, to je ekipa koja može pobediti baš svakoga. To je udarni trio. A kad se pogleda ceo tim, reči su suvišne, jer tu energiju koju posedujemo nemaju drugi. Ipak, moram priznati da malo fali, jer nema mene. Ali ta energija može da pobedi sve. Najmanje što možemo da igramo jeste polufinale i da se borimo za medalju.

Na utakmicama je Milica bila sa sinom Stefanom i majkom Nevenkom. Po završetku su svaki put dugo ostajali na terenu da bi se on igrao sa ostalom decom...

Pročitajte još EKSTRA ENERGIJA IZ BANjALUKE: Sašu Čađo na EP bodri porodica koja je stigla iz Republike Srpske

- Fenomenalno se snalazim kao majka, uživam sa svojim sinom Stefanom, sa svojom porodicom... On je jedan neuhvatljivi čovečuljak, koji obara sve s nogu. Srećna sam veoma. To je potpuno drugačiji život, u istom trenutku i najlepši i najteži. To što sam sa sinom ne može se opisati koliko me ispunjava, ali bih bila još srećnija da on može da me gleda kako igram na terenu. Nije me sramota da to kažem. To je prilika koju sam ja propustila, koju su mi drugi oduzeli, ali sam Bog zna zašto - zaključila je Milica.

ČUDNO JE SA TRIBINA
IGRAČ ne može dok je na terenu da vidi sve segmente koje može publika sa tribina. Tek sada u drugoj ulozi i Milica to može da uoči.

- Čudno je gledati i drugačije skroz. Vidiš greške, komentarišeš, ljutiš se kad vidiš šta ne valja iz tog nekog drugog ugla. Ali, važno je da se posle svake utakmice pogleda taj video, da bi se ispravile greške.