OD STALNOG DOPISNIKA: SKOPLjE


SLAVLjEN i hvaljen kao najbolji golman skopskog Vardara svih vremena, čiju je mrežu čuvao punih 15 sezona, šezdesetih je pripadao samom vrhu jugofudbala i deset puta branio gol reprezentacije bivše zajedničke države Jugoslavije, a da nije doživeo povredu, bio bi sigurna "jedinica" na EP 1968. u Italiji, kada su nacionalni "plavi" postali vicešampioni Evrope. Legendarni Dragan Mutibarić Muto (73) "troši" svoje penzionerske dane povučeno, daleko od javnosti i sportske vreve u predgrađu glavnog grada Severne Makedonije, Lisiče.


I, kakve li ironije sudbine, sportska legenda jedva krpi kraj sa krajem s više nego skromnom invalidskom penzijom, "zarađenom" ozbiljnom povredom kičme koju je "arčio" dve i po decenije bacajući se ispred mreže Vardara, Trepče, Šalkea, Teteksa...


PROČITAJTE JOŠ: ZVEZDA PRKOSI BOGATOJ EVROPI: Darko Pančev, za "Novosti", o crveno-belima, Vardaru...


OD DEBIJA U BEČEJU DO SKOPLjA Dragan Mutibarić je rođen 10. novembra 1946. u Somboru. Kao klinac počeo je da brani u - Starom Bečeju.
- U tom divnom gradu na Tisi, poznatom po dobrim fudbalerima i vaterpolistima, prvi put sam počeo da branim sa nepunih 17 godina, sa posebnim specijalističkim odobrenjem lekarske komisije - navodi Mutibarić, uz podsećanje na tadašnju adresu - Zmaj Jovina 95. Tek punoletan, u sezoni 1965-1966. čuvao je mrežu Srema iz Sremske Mitrovice, tadašnjeg drugoligaša, da bi u leto 1966. dobio poziv iz Skoplja da bude prvi golman Vardara. Sve posle toga je - istorija.

- Uz tu domaću invalidsku penzionersku "zaradu", posle operacije kičme, primam i oko pedesetak evra iz Nemačke na ime dvogodišnjeg igračkog staža u Šalkeu, što odvojim da kupimo ogrev za zimu. Supruga nema penziju. Ali, šta se može... - priča, za "Novosti", Dragan Mutibarić, dočekujući nas sa svojom suprugom Milicom u skromnom domu, ne skrivajući zadovoljstvo što posle gotovo četiri decenije ima priliku da "za najbolje novine" prelista "albume" duge igrače i trenerske karijere, na koju je ponosan.


UZALUD što je, kao golman skopskog tima, čak pet godina zaredom proglašavan za najboljeg sportistu Makedonije, osvajao brojna priznanja - nije "zavredio" nacionalnu penziju kao zaslužni sportista! U Agenciji za mlade i sport Severne Makedonije, gde se svake godine vrednuju ostvarene zasluge sportista povodom 8. septembra, Dana državnosti, Mutibariću je "objašnjeno" da mu je ipak, "slab rejting" da bi dobio status zaslužnog sportiste.


Na tu očiglednu nepravdu ne reaguje ni predsednik Makedonskog olimpijskog komiteta, u sedam mandata, Vasil Tupurkovski, nekadašnji Titov omladinac i potonji član Predsedništva SFRJ, svedok raspada nekadašnje zemlje...


- Nije mi toliko bitan ni novac koji bih dobijao da imam status zaslužnog sportiste, više bi mi to bila moralna satisfakcija, da nisam uzalud toliko davao sportu - kaže popularni Muto, pritom mu i ne pada na pamet da nije "podoban" za nacionalno priznanje samo zato što je Srbin, istina sa makedonskim državljanstvom, kao i njegova supruga Milica.


ONO što Mutibariću niko ne može da oduzme jeste činjenica da je legenda Vardara za sva vremena. Za skopske crveno-crne je, sa izuzetnim uspehom, nastupao najpre od 1966. do 1975. godine, a potom i od 1979. do 1983. Gol Vardara je, za tih 15 godina, branio na više od 600 utakmica. U zvaničnim klupskim zapisima, kako podseća, stoji da je "ostavio neizbrisive tragove bravuroznim intervencijama". Kasnije se istakao i kao trener u radu sa golmanima prvog tima i omladinskih ekipa...


PROČITAJTE JOŠ: Ruski milioner Samsonenko najavio povlačenje iz Vardara na kraju sezone


- Do 1975. sam branio gol Vardara. Tada sam otišao u nemački Šalke 04, gde sam proveo dve godine. A kada sam se vratio iz "pečalbe", u Vardaru me nisu primili, prihvatio sam poziv Trepče iz Kosovske Mitrovice. I, te sezone smo dogurali do završnice Kupa Jugoslavije, eliminisavši u polufinalu zagrebački Dinamo na penale. U finalu sa Rijekom, pred 45.000 gledalaca na stadionu Crvene zvezde, izgubili smo 1:0 u produžetku. Tek posle toga stigao je poziv iz Skoplja - seća se Mutibarić.


NAJUSPEŠNIJI period karijere mu je svakako bio u Vardaru, a s ponosom navodi da je prethodno branio u Bečeju, Sremu, pa u Trepči, da bi, po isteku drugog ugovora sa Skopljancima, u julu 1984. potpisao za Teteks iz Tetova, gde je bio nezamenjiv čuvar mreže sa 38 godina! Posle odrađenog posla, i sezone 1987-1988. definitivno je odložio golmanske rukavice - u svojoj 43. godini!


- U Vardaru sam proglašen za najboljeg golmana svih vremena. Uz sve to, pet godina sam zaredom proglašavan za najboljeg sportistu Makedonije. Posle sam, od 1992. u Vardaru radio i kao trener golmana, i do 2002. smo osvojili šest titula prvaka Makedonije i pet puta nacionalni kup. Od 1992. do 1996. bio sam i trener golmana makedonske reprezentacije - setno ređa uspehe.


POSEBNO se ozario Mutibarić prisetivši se svojih odbrana na golu reprezentacije.


- Prošao sam u početnom periodu karijere veoma uspešan put golmana svih reprezentativnih selekcija Jugoslavije. Od one tri utakmice za omladinsku, gde mi je trener bio Miljan Miljanić, i pet za mladu reprezentaciju, za koju me selektirao Dušan Nenković. Zahvaljujući izvanrednim odbranama u klubu, selektor Rajko Mitić je bio uporan i uveo me u A reprezentaciju sa Ivanom Ćurkovićem. Za najbolju selekciju Jugoslavije branio sam na 10 utakmica...


PROČITAJTE JOŠ: Vardar doveo Argentinca Nikolasa Heranca i Brazilca Vilijana Liru


Sigurno bi mu reprezentativna karijera bila mnogo bogatija da ga nije zadesila velika nesreća uoči Evropskog prvenstva 1968. u Italiji, i to - van terena.


- Zbog neugodne povrede koju sam 13. maja 1968. godine zadobio u železničkoj nesreći u Ristovcu, kod Vranja, nisam otišao sa reprezentacijom u Italiju, iako sam bio prvi golman. Tada su u konkurenciji bili Ilija Pantelić i Ivan Ćurković - kaže Mutibarić.


PONOSNO ističe pohvale koje je, kao reprezentativac, dobijao od tadašnjeg selektora, legendarnog Rajka Mitića, ali i svojih saigrača - velikana tih generacija jugoslovenskog fudbala.


- Kakve su to sve veličine jugoslovenskog fudbala bile. Na kraju sezone 1970. na Zvezdinom stadionu, reprezentacija Jugoslavije, za koju sam branio, igrala je sa novinarima pred 100.000 gledalaca. Pobedili smo "novinare" sa 5:0. Tu su u oba tima, "plavom" i "belom", igrali - Šekularac, Džajić, Paunović, Pavlović, Petković, Holcer, Rašović, Jerković, Skoblar, Stepanović, Melić, Rajković, Durković, Šoškić, Vasović, Musemić, Seleš, Kovačević, Bjeković, Galić, Brnčić... Samo zbog te jedne utakmice vredelo je toliko treninga i odbrana, makar i živeo sada skromno, kao penzioner invalid - zadovoljno konstatuje Dragan Muto Mutibarić.


NASLEDNIK POSTAO TRENER

Slobodan Boban Mutibarić krenuo je očevima stopama, ali kao golman nije dostigao neke značajne domete. Posle kratke karijere u Vardaru opredelio se za trenerski poziv. Sada u Akademiji fudbala Vardara brusi golmanske talente.

- Odem ponekad na trening koji vodi Boban, dam mu poneki savet... A povremeno idem na utakmice Vardara ili reprezentacije - kaže popularni Muto, zahvalan sinu što je Milici i njemu podario unuka i unuku, u čijem društvu se najlepše osećaju.