Zašto se mešaš u tuđe brakove: Ivan Zablaćanski o susretima sa gledaocima

DRAGO mi je što trenutno imam priliku i privilegiju da tumačim različite likove. Nadam se da će se to nastaviti, jer glumac je srećan kada radi. Mada se nekad snima i noću i spava po nekoliko sati, u prevozu, ovaj posao je lep, a ja volim da radim - otkriva na početku intervjua za "TV novosti" glumac Ivan Zablaćanski, koji je talenat nasledio od oca, našeg čuvenog glumca Milenka Zablaćanskog. Uskoro ćemo ga ponovo gledati kao inspektora Vladu u četvrtoj sezoni serije "Ubice mog oca", a prvi put i kao kockara u "Junacima našeg doba". Gledamo ga u serijalu "Starogradski biseri", a saznaćemo i koju ulogu će tumačiti u sitkomu "Slučaj porodice Bošković". Trenutno, najveću pažnju privlači kao mladi srpski oficir Stevan Kalinić, u seriji "Crveni mesec", koji je jedan od pomoćnika čuvenog obaveštajca Dragutina Dimitrijevića Apisa.

- Ovo je nešto novo za mene. Već šest meseci branim lik, donekle negativnog Stevana Kalinića, koji mi je prirastao za srce. On je Apisova desna ruka, "crnorukac", špijun, koji radi nešto i na svoju ruku, što se u nekim trenucima ispostavi kao dobro, a u nekim ne. On nije bio istorijska ličnost, pa gradim svoju varijantu lika, naravno prema scenariju i u dogovoru sa rediteljem Romanom Majetićem. Kakav god da je Kalinić, kukavica ili ne, kalkulant ili ne, drago mi je što igram ovu ulogu, drugačiju od svih dosadašnjih.

PROČITAJTE JOŠ: Kako se Branka Katić zaljubila u Džulijana: Priča o ratu, jedan pogled i slučajnosti

* Zbog ove role ste naučili i da jašete?

- Nije jednostavno popeti se na konja i bitu mu gazda, naročito ako postoji određeni strah. Ranije sam prilazio konjima sa strahom, a sada sa velikim zadovoljstvom, poštovanjem, ali i nestrpljenjem da što pre počnem druženje s tim divnim životinjama. Imam želju da nastavim sa jahanjem i kada se snimanje završi.

* Budući da snimate i po 12 sati dnevno, kako ste se organizovali, družite se...?

- Družimo se i držimo se. Najviše sarađujem sa kolegom i prijateljem Slavišom Čurovićem, koji igra Apisa, kao i s dragom koleginicom Minom Milićević, Kalinićevom neostvarenom ljubavlju. Ima trenutaka kada počnem da lutam i da se pitam kako ću izdržati dan na setu, ali zato su tu kolege da pomognu, prvenstveno Slaviša sa svojom energijom za petoricu.

* Kakvi su vaši utisci o saradnji sa Romanom Majetićem?

- Drago mi je što sam upoznao Romana Majetića i sa njim započeo ovu maratonsku saradnju koja nije uvek laka, ali je uvek lepa - prava stvar koja mi kao glumcu prija.

Foto Petar Milošević

* Gledate li "Crveni mesec" zajedno sa vašom devojkom i koleginicom Jelenom Puzić, koja u seriji igra glumicu Hristinu?

- Pratimo seriju, često u različito vreme, zbog različitih obaveza, ali na kraju dana ili dan posle gledanja napravimo presek i rezime. Iz istog smo posla, pa jedno drugo možemo bolje da razumemo nego da su nam profesije različite.

* Koji lik tumačite u seriji Siniše Pavića, "Junaci našeg doba"?

- Igram kockara u kazinu, a inače mi je jedan od omiljenih likova upravo takav u "Kockaru" od Dostojevskog, koga bih voleo da igram. Drago mi je da tumačim lik marginalca koji sve svoje, čak i porodicu, dovodi u pitanje zbog strasti prema novcu, kocki, žetonima. Takvi likovi nisu lagani za igru i uvek traže neku vrstu istraživanja, rada, raspitivanja. Razgovarao sam i sa lekarima koji su se susretali sa ljudima koji pate od različitih bolesti zavisnosti. Za glumce je dragoceno da igraju takve uloge.

* Gde može da vas gleda pozorišna publika?

- Igram u mjuziklima "Zona Zamfirova" i "Mama mija" u Pozorištu na Terazijama. U Beogradskom dramskom pozorištu, nedavno sam imao premijeru predstave "Moskvičem do pakla", scenariste Zlatka Grušanovića, u režiji Marije Lipkovski. To je priča o mladiću koji je iz nehata izazvao saobraćajni prekršaj i o njegovoj borbi da nastavi život posle toga.

Foto Miloš Rafailović

* Koliko su vam važne društvene mreže?

- Imao sam to zadovoljstvo da sa društvom odrastam u Zemunu, bez kompjutera i društvenih mreža. Taj deo grada, iz kog sam otišao pre 15 godina, pamtim i po drvetu iza moje zgrade i gomili mališana koji su se trkali ko će prvi da se popne na njega. Oni su i dalje moji veliki prijatelji, s one strane reke, a na pravoj strani srca. Socijalne mreže mi služe za poslovne kontakte i informacije. Korisne su jer su moje slike dostupne rediteljima na jedan "klik", na telefonu ili kompjuteru, ali se čovek lako može i upecati u tu mrežu, više nego što je zaista potrebno, pa treba naći meru.

* Prija li vam popularnost?

- Popularnost mi nikada nije bila cilj, ona je samo posledica rada ili spleta okolnosti. Trudim se da svakog dana, posle snimanja, legnem u krevet sa mišlju da sam dao svoj maksimum i da nemam za čime da žalim, ali se konstantno i preispitujem.

* Ko vam je najstroži kritičar?

- Kako sam sebe umem da iskritikujem, mislim da to ne ume niko.

ZAŠTO SE MEŠAŠ U TUĐE BRAKOVE?

* ŠTA vam kažu ljudi kada vas prepoznaju na ulici?

- Nedavno sam imao simpatičnu situaciju u kafiću u kraju. Jedna gospođa me je, nakon dužeg posmatranja, oslovila sa "Kaliniću!". Ja sam rekao "Izvol'te!", na šta me je ona pitala: "Kako možeš tako da se mešaš u tuđe brakove?". Nasmejao sam se, naravno.

PROČITAJTE JOŠ: "Filip me tera, ja se plašim": Aleksandra Prijović otkrila na čemu insistira njen suprug; Nećete verovati o čemu je reč

SEĆANjE NA OCA DAJE MI ENERGIJU

* KOJE uspomene vas vežu za pokojnog oca Milenka Zablaćanskog?

- Vezuje me mnogo toga, zaista, i često me lepa sećanja na neke ljude koji više nisu tu mogu pokrenuti i dati mi energiju za rešavanje nekih poslovnih ili životnih problema. Pamtim samo lepe stvari, a to su zapravo i velike tajne, pa ih moram sačuvati za sebe - iskren je Ivan Zablaćanski.

GROZNA ZELENA MASKA

* KAKO ste potrošili prvi honorar?

- Prvu ulogu sam dobio 1996. u seriji "Mali kućni grafiti". Bio im je potreban plavi, blesavi dečak mog uzrasta, a ja sam očigledno odgovarao tom opisu. Honorar sam potrošio na groznu zelenu masku koja mi se do pre dve-tri godine vukla po stanu. To je najružnija stvar koju sam ikada imao i nikada mi nije bilo jasno zašto sam je želeo - priseća se Ivan.