TV KRITIKA: U sivoj zoni

PITAO sam se šta će biti sledeći korak Radoša Bajića posle deset godina i sto jedne epizode "Selo gori a baba se češlja", po mnogima i najbolje, a svakako najgledanije serije srpske televizije u HHI veku, koja je ostavila značajan trag i obeležila svoju epohu.

Pročitajte još: TV KRITIKA - Serija „Grupa“: U znaku potrošenih stereotipa

Bajić je ozbiljniji autor i producent od onih koji ne znaju da se zaustave i prekomerno eksploatišu jednom zahvaćenu, a varljivu "zlatnu žicu". Posle dužeg razmišljanja, Bajić se odlučio da promeni sve: milje, stil i ambijent, glavne ličnosti, scenu i kostim, čak i žanr serije. Hrabra i značajna odluka, ali i novi stvaralački izazov. Sve je tu zaista drugačije: okruženje nije više seosko (Petlovac, trstenički kraj) nego prigradsko (Ostružnica, Resnik, Sremčica, Orlovača) što otkriva i prilično različit, a prepoznatljiv mentalitet ni više seljaka ni već građana, prizor socijalne margine sa Beogradom u daljini, koja je nekada bila "zlatni rudnik" Žike Pavlovića i tzv. crnog talasa. Po svemu sudeći, taj izvor živopisnih karaktera još nije presušio. Tamo i danas u izobilju žive ličnosti neodređenih zanimanja i interesovanja, sitni prevaranti i munđaroši u potrazi za boljim životom i brzim uspehom. U njihovim divljim naseljima po rubovima prestonice kuju se fantastične ideje i caruju biznis planovi koji bi preko noći trebalo da ih lansiraju na sam vrh društvene lestvice. Naravno da ova dinamična margina nosi i sasvim novu psihologiju, a nužno menja i žanr: od lake komedije on klizi prema oblicima suburbane drame, satire i možda krimića. Duh promene oseća se i u muzici: ona više nije ilustrativna nego teži eksperimentu (tako se i španska revolucionarna "Aj Karmela" javlja u etno-džez obradi na romskoj fešti, što nije ispalo loše).

Pročitajte još: TV KRITIKA: "Upitnik" važniji od Svetog Save

Glavna ličnost, Stavra Stavrić (prilično "novi" Tihomir Stanić) je paradigma serije. To treba da je simpatični polugubitnik u kolopletu nadribiznisa (farma žabljih bataka za Italijane), kad treba šibicar i kibicer, nenadmašni izvođač sumnjivih radova, vazda na ivici zakona. Ostali članovi poslovne familije Stavrić izlaze ispod njegove kabanice i kreću se u raznim pravcima, uglavnom kroz "sivu zonu", a prema "lakoj lovi", gotovi na sitne prevare i marifetluke. Ponovo nastupa živopisni "teatar gradske margine", iako se i tu već primećuju izvesne kontroverze. Rediteljka serije, članica zadruge Jelena Jočić Bajić, opisuje svog "malog čoveka" ovako: "Može činiti svašta i dobro i loše, ali je zapravo veliki duhom, srcem i dušom. Jednostavan, radan, vredan, predan Bogu, čuvaran domaćin koji gleda svoju avliju, decu i čuva korene i identitet svoje porodice...". Da ne preteruje malo rediteljka? Njen "radni" Stavra zasada ne uzima motiku u ruke nego šetka avlijom u listerskom odelu sa buvljaka i bulazni o poslovnoj imperiji. Kakav je to "čuvaran domaćin" koji plaća dugove falsifikovanim evrima? Drugi takav, "radan i vredan" bavi se uzimanjem i mučenjem talaca. Kako je to naš Stavra "predan Bogu" kad se krsti sa živom žabom između tri prsta? Ili sve to nema veze, glavno je da su Stavrići "veliki duhom, srcem i dušom", iako su nešto sasvim drugo i različito od Milašina i Radašina, na koje se oslanja nova "eksplikacija".