UVODNU epizodu ljubavno-istorijske serije "Crveni mesec", čija je radnja smeštena u period posle pobede Srbije u balkanskim ratovima, a uoči Prvog svetskog rata, prema zvaničnim podacima agencije "Nilsen", gledao je svaki drugi gledalac u Srbiji kraj malih ekrana. Mladi glumci Ivana Dudić i Miloš Đurović, u sagi scenariste i reditelja Romana Majetića, tumače glavne likove, ćerku austrijskog diplomate Sofiju Bauman i srpskog oficira Nikolu Stanimirovića. Ekipa našeg lista posetila ih je na setu u Šimanovcima, u filmskom gradu Željka Mitrovića, producenta i idejnog tvorca serije.

Za 66. rođendan "Novosti", Ivana nam je poželela još mnogo brojeva, da dugo sarađujemo i ostanemo jedan od boljih listova. Miloš nam je poručio da ostanemo dosledni sebi i poželeo mnogo zdravlja i uspeha zaposlenima.


PROČITAJTE JOŠ:
Upravo na TV Pink počinje istorijski TV spektakl - serija “Crveni mesec”

* Radite svakog dana, po 12 sati i snimili ste nešto više od 60 od ukupno 120 epizoda serije "Crveni mesec". Izgleda da je sa ovim ulogama došlo vaših pet minuta...

IVANA: Zahvalna sam Romanu Majetiću zato što smo dobili priliku da igramo noseće uloge u ovakvo velikoj seriji. Po njegovim komentarima, posle prve epizode, opravdali smo njegova očekivanja, što je velika čast za nas. Jer, nije lako opravdati epohu, sve je nekako delikatnije, nego kada se snima nešto savremeno.

MILOŠ: To je udarnički tempo ne samo za glumce, već za celu ekipu. Ovo snimanje za mene je kao da sam služio vojsku koja je mojoj generaciji ukinuta. Mnogo sam naučio o samodisciplini. Saradnja sa Romanom je uvek uzbudljiva, a njegove kritike motivacione. On je kao dobri duh, samo se pojavi, ušeta na snimanje, sve vreme je sa nama.

* Imate li sličnosti sa likom koji tumačite? U čemu se razlikujete?

IVANA: Obe smo prznice, imamo svoj stav i svoje mišljenje, koje izgovaramo glasno i jasno, makar i na svoju štetu. Sofija je zaljubljive prirode, a ja nisam. Lik Sofije je drugačiji od svih koje sam do sada igrala. To je za mene bio izazov da pokažem da posedujem i neku drugu glumačku boju.

MILOŠ: Nemam mnogo sličnosti sa Nikolom, jer nisam služio vojsku, ćale je vozio "jugića", nismo imali konje, a nisam imao ni ugovoren brak. Međutim, obojica smo zaljubljive prirode. Nikola se istakao u balkanskim ratovima i borbama, što mu daje dodatnu odgovornost, jer nosi orden Karađorđeve zvezde.

PROČITAJTE JOŠ: OFICIR U LjUBAVNOM TROUGLU: Nova domaća melodrama "Crveni mesec"

* Da li ste imali dublere u scenama jahanja konja?

IVANA: Jahanje je najlepši od svih sportova koje sam probala, jer sam imala priliku da sednem na životinju od 700 kg i da joj se prepustim kao i ona meni. Naučila sam da jašem i u galopu bez sedla, bez dublera, koga nisam ni tražila. Četiri meseca sam išla na časove jahanja, kao da sam se spremala za takmičenje.

MILOŠ: Naučio sam da jašem dok smo snimali seriju "Nemanjići - rađanje kraljevine", tada sam se prvi put upoznao sa konjima. Jahanje se uči ceo život, može da se nauči tehnika, ali sve zavisi od životinje, jer konj nije automobil već živo biće.

PROČITAJTE JOŠ: Zanimljiva priča o ljubavi u ratu

* Kako se slažete sa Milošem, odnosno, Ivanom?

IVANA: Miloš i ja smo ko rogovi u vreći! Šalim se, "klasići" smo, navikli smo jedno na drugo. Imamo dozvolu da jedno drugome kažemo sve što mislimo. Oboje smo vrlo temperamentni, on se nervira zbog nekih stvari, ja zbog drugih i onda jedno drugo tako nerviramo međusobno. Ali, kada se kamere uključe, sve izgleda najlepše na svetu.

MILOŠ: Ivana i ja smo iz istog "legla", kako je govorio naš profesor Vlada Jevtović. Prva scena koju sam imao sa njom bila je u predstavi "Tramvaj zvani želja", ona je igrala Blanš, a ja Stenlija. Scena je bila toliko emotivna i jaka, da sam prvi put osetio šta je to gluma, ono kada uhvatiš taj magični trenutak, zaigraš se i zaboraviš na publiku.

Ivana se priprema za set

* Kako provodite slobodno vreme?

IVANA: Kada imam slobodnog vremena, nedeljom, odlazim kod roditelja, u moju oazu mira, gde se sklonim od svega i svačega, kao da sam otišla u drugu državu, isključim telefon i nema me. Tada dođe i moj stariji brat sa ženom i njihovom petomesečnom bebom. Ostalim danima, kada snimam, prijatelji se šale sa mnom da sam kao penzioner.

MILOŠ: Družim se sa prijateljima koji nisu iz ovog posla. Oni me vraćaju u realan život. U novembru ću, ako uspem, da otputujem u Pariz, gde imam dosta prijatelja Francuza, koji me stalno zovu da dođem. Kad vidim malo sveta, upoznam se sa novim ljudima, kulturama, to me čini kvalitetnijom osobom.

KAD KARAĐORĐE OPOMINjE

* A PAMTITE li neku anegdotu sa snimanja?

- Jednom sam na snimanju imao pad koncentracije, što je prirodno u ovom procesu, koji će trajati devet meseci. Odjednom, sa kostima mi se otkačila Karađorđeva zvezda, što sam doživeo kao znak, kao da me Karađorđe lično opominje i kaže "vraćaj se u kolosek, nemaš pravo na grešku, igraš glavnu ulogu". U radu na ovoj seriji dosta sam ojačao veru i naučio mnogo o strpljenju - otkriva Miloš Đurović.

HOLIVUDSKA PRIČA O "AJNCERU"

MILOŠ je radio u jednom kafiću kao konobar, u kome ga je primetio reditelj Srđan Koljević koji je došao da popije kafu sa ćerkom. Rekao joj je da konobar ima pogled kao Gavrilo Princip, čiji je lik Đurović kasnije tumačio u njegovom filmu "Branio sam Mladu Bosnu".

- Išao sam trbuhom za kruhom i vodio se idejom da se ništa neće desiti ako sedim u mestu. U tom trenutku je naišao taj "ajncer" i dobra ekipa iz kafića sa kojom i danas rado popijem kafu i ponudim im se kao ispomoć. Meni je to zabavno, a bože zdravlja, jednog dana ću imati svoj kafić - kaže Miloš Đurović.


SA ISKRENIM EMOCIJAMA NEMA GREŠKE

IVANU Dudić gledaćemo kao policajku Milanku i u četvrtoj sezoni serije "Ubice mog oca", a iduće godine i kao Unu Radović u nastavku "Istina i laži". Sofija, u "Crvenom mesecu", ima poseban odnos sa svojom bakom Natalijom (Olga Odanović), o čemu Dudićeva kaže:

- Imala sam veliku tremu i malo sam se plašila, kada sam saznala ko će igrati Sofijinu baku, jer treba stati sa jednom takvom glumicom u kadar. Shvatila sam da samo treba da joj se prepustim kada sam u kadru s njom. Koju god scenu da smo radili, bilo je snimljeno iz prvog ili drugog puta, jer kada se uključe iskrene emocije, ne može da bude greške - iskrena je Ivana Dudić.


MOJ RANAC, MOJA KUĆICA

* A ŠTA volite da gledate na televiziji?

- Pred spavanje gledam 24 Kičn i skupljam recepte. Kada je počelo snimanje "Crvenog meseca", svakog dana sam sebi kuvala i donosila ručak na set. Ali, kada je počeo intenzivniji tempo, više i ne jedem. Ako snimamo danju, ustajem u pola šest ujutru, a ako radimo po podne, oko devet, kada mi dan počinje sa kafom i ćutanjem od 40 minuta, a onda može sve dalje. Tada spakujem u ranac "ceo život" i ponesem ga u Šimanovce sa sobom, kao moju kućicu - kaže Ivana Dudić.