Zoran Stanojević: Privilegija je biti hroničar istorije

NOVINARSTVO mi je omogućilo da se nađem na nekim neverovatnim mestima i da razgovaram sa fantastičnim ljudima. Ali naučilo me je i gde mi je mesto u takvim prilikama. Novinar prisustvuje i svedoči, ne treba da učestvuje. Nije dobro prelaziti tu crtu, niti umišljati da je tvoja uloga veća i značajnija. Kao da je malo biti hroničar istorije. Bilo da se radi o sportu, umetnosti ili politici... Ovako, razgovor za "TV novosti" započinje Zoran Stanojević, dugogodišnji urednik RTS i prvi čovek internet-portala Javnog servisa Srbije.

* Imali ste sreće, kažete, da u prvih 20 godina karijere budete najmlađi u odličnim redakcijama i učite od velikih, najboljih novinara. A koje lekcije vi, danas, najčešće delite mlađim kolegama?

- Zadesila me je sudbina da se nađem u najmlađem mediju, pa moram ponovo ja da učim, samo sada od mlađih. Kao urednik, radije ih usmeravam nego što ih učim, oni imaju dosta znanja samo ga treba staviti u neki kontekst. Mislim da nisam loš u tome. Važno je ohrabriti ih. Ja sam dosta grub kritičar, ali sam uvek spreman da pružim priliku - tako pravim neku ravnotežu.

PROČITAJTE JOŠ: Mobil Demo Fest: Odabrani finalisti, pobednik snima debi album

* Početkom devedesetih ste radili za američku televiziju En-Bi-Si, a kasnije i za Bi-Bi-Si, na srpskom jeziku. Šta vas je naučilo to iskustvo?

- Da nemam nerealnu sliku o sebi i svojim sposobnostima i da nemam iluzija o najvećim medijima, ni pozitivnih, ni negativnih. Znam kako stvari stoje. To iskustvo mi je donelo i nekoliko sjajnih prijatelja u svetu, koji se konsultuju sa mnom kada se bave nekom temom iz ovog regiona, a i ja s njima, naravno.

* Uveli ste brojne novine u način izveštavanja Informativnog programa RTS, a poslednja je formiranje integrisane redakcije. Koje su prednosti ovakvog rada?

- Još se navikavamo na to da svi sedimo u istom prostoru, a ranije smo bili na različitim spratovima i u različitim delovima veoma komplikovane zgrade. Prva velika stvar je što se ljudi međusobno upoznaju, komuniciraju, razmenjuju ideje, dele posao kako bi zajedno uradili više i bolje. To je proces za koji treba imati strpljenja.

* Svedočimo da je Javni servis Srbije danas neretko na meti kritika, bar kad je reč o javnoj sceni. Šta, po vašem mišljenju, nedostaje RTS-u?

- Sve što nedostaje Srbiji, nedostaje i njenom javnom servisu, pošto je RTS dobro ogledalo društva. Važno je da se u tom ogledalu nađe mnogo dobrih stvari, koje nisu uvek u prvom planu, pa mnogi misle da su nebitne. RTS će uvek biti na meti kritičara, bilo da je objektivno dobar ili loš. Postoje mehanizmi kojima društvo podešava RTS kada nečim nije zadovoljno.

* Da li se nešto promenilo u vašoj novinarskoj viziji otkad ste otišli korak dalje, ili više, u svom angažmanu?

- Delimično. Novinari na internetu imaju tu sreću da prate koliko ih ljudi čita u svakom trenutku, koliko dugo ostaju na tekstu, da li pročitaju sve ili samo nekoliko rečenica, šta su čitali pre i posle i svakakve druge podatke i analize. Moja vizija novinarstva sada se bori s tim saznanjima, koja nisu uvek u skladu sa onim što sam usvojio kada sam se učio zanatu u prošlom veku.

* Šta razlikuje internet-novinarstvo od televizijskog i štampanog?

- Korisnik interneta kreće se u svim pravcima, upada s društvene mreže samo da bi pogledao neku sliku ili rečenicu i nije lako učiniti ga lojalnim, odnosno redovnim čitateljem. A to je za medije najbitnije. Na internetu sve mora da se desi u deset sekundi, minut je već luksuz. Niko ne kupuje novine da bi ih čitao deset sekundi, niti vrti TV kanale ne zadržavajući se baš nigde duže od jednog minuta. Na internetu je vreme vrednije od novca.

* Često danas čujemo da je zbog interneta istraživačko novinarstvo u senci, i da se informisanje javnosti svelo na šture vesti i izveštaje. Šta su prednosti, a šta mane ovakvog medija?

- Mislim da istraživačko novinarstvo živi svoje zlatno doba upravo zahvaljujući internetu. Mnogo lakše se istražuje i niko ne može da vas spreči da nešto objavite. Drugo je pitanje zašto većina korisnika bira da čita šture vesti i laku zabavu, kada imaju na raspolaganju toliko fantastičnih stvari na mreži.

* Kojim uverenjima ste dosledni od početka karijere i šta vas i dalje motivište da se borite za njih?

- Najvrednija stvar koju novinar ima je ime. Odnosno lik i glas, to je ono što ljudi prepoznaju. S vremenom novinar nauči koliko je važno da se o tom imenu odgovorno brine. Takođe, uvek sam se držao principa da koleginica ili kolega koji ti se obraća za pomoć u poslu nije konkurencija. Pomaži kad god si u prilici.

* Budući da vam se ispunila želja da u karijeri zaokružite priču i u onlajn novinarstvu, šta sada priželjkujete?

- Da naučim dovoljno da bih imao posao i za deset godina.

PROČITAJTE JOŠ: Kaliopi u okviru turneje peva širom Srbije