Luka Raco: Raula sam pretvorio u Srbina

NAJVEĆA želja Luke Raca oduvek je bila da se bavi javnim poslom. O glumi je često razmišljao, ali, kaže, nije ni sanjao da će mu ona jednog dana postati profesija. Njegov atraktivan izgled i zavodnički osmeh brzo su postali primećeni, pa je često dobijao ponude da snima reklame i muzičke spotove. Na pistu je kročio najpre kao maneken, 2012. je poneo titulu mistera Srbije, a onda je produžio u školu glume. Sigurnim korakom ušetao je u hit seriju "Sinđelići", domaću verziju španske komedije "Seranovi", gde je pokazao da poseduje nešto više od lepog lica. Neozbiljnog Raula pretvorio je u još blesavijeg Ristu i tada je osetio sve čari popularnosti. Devojke su "odlepile" na njegov šarm!

- Kao srednjoškolac bio sam poput Riste. Zato mi je veoma interesantno da se vratim u kožu tog dečka (smeh). Jedina razlika između mene i Riste je to što je on neozbiljniji nego ja u njegovom uzrastu - iskren je glumac. - Budući da snimamo već šest godina ponekad primetim da se i privatno ponašam kao on. Tada sebi kažem: "Ne, ne, stani! Ti si odrastao, ti nisi Rista".

* Da li ste očekivali da će "Sinđelići" postići tako veliki uspeh u Srbiji?

- Na početku je cela ekipa bila skeptična, jer je reč o projektu rađenom po ugledu na seriju koja već postoji. Kada se radi kopija nečega što je dobro ljudi često misle da to niko neće da gleda. Međutim, ja sam i tada verovao u "Sinđeliće". Serija je nadmašila moja očekivanja.

Pročitajte još - Luka Raco: Gluma nije moja usputna stanica

* Šta vam je kao akteru posebno zanimljivo u ovoj priči?

- Kao klinac sam gledao originalni format i pratio dogodovštine junaka, a sada ih proživljavam. Obožavao sam "Seranove" i svake večeri sam trčao kući da sa porodicom ispratim novu epizodu. Možda zvuči smešno, ali najiskrenije mi je omiljeni lik bio baš Raul. Dopadali su mi se Fiti i Santjago, dok mi je Dijego bio pomalo dosadan. Previše je miran i staložen za moj ukus.

* Po čemu se serija razlikuje od originala?

- Iz početka je bilo teško da likovima damo lični pečat, jer smo dobijali uputstva kako da oponašamo one iz "Seranovih". S vremenom smo shvatili da se naš mentalitet prilično razlikuje od španskog. Oni su brži i u govoru i u pokretima, dok je srpski humor sporiji. Smatram da smo ovu priču dočarali najbolje što smo mogli. Potrudio sam se da Raula pretvorim u Srbina.

* A šta nam je slično sa Špancima?

- Kad prelistamo srpske novine i prečešljamo razne portale videćemo da su španske serije prisutne i u našim privatnim životima. I mi Srbi smo živahni, imamo volju za životom, volimo da se družimo, da idemo u provod i negujemo porodične vrednosti.

* Ko vam je davao najbolje savete tokom snimanja?

- Moj otac u seriji - Goran Radaković. Najviše vremena sam provodio sa njim i napravili smo veliki broj zajedničkih scena. I danas kad snimamo ukazuje mi na greške. Njegovi saveti mi mnogo znače. U nekoliko navrata su mi kolege rekle da sam počeo da ličim na Radaka. To mi imponuje. On je fenomenalan kolega i postali smo dobri drugari. Kad se sretnemo na ulici jedan drugog oslovljavamo sa "ćale" i "sine".

Pročitajte još - „Sinđelići“: Lila neće umreti!

* O čemu ste maštali kada ste počinjali da se bavite ovim poslom?

- Najviše sam želeo da ljudi cene to što radim, da shvate da to činim kvalitetno i da nije sve zasnovano samo na fizičkom izgledu. Tome težim iz dana u dan. U prvim sezonama "Sinđelića" bio sam deset puta lošiji nego što sam sad. Trudim se da svoj napredak pokažem na sva vrata. Ova profesija je ispunila moja očekivanja i ne kajem se što sam odlučio da postanem njen deo. Gluma nije moja usputna stanica niti će ikad biti.

* "Nemanjići: rađanje kraljevine" je druga serija u kojoj ste pokazali svoj glumački dar?

- Tako je. Drago mi je što sam bio deo ovog projekta. Bilo mi je zanimljivo da se vratim u prošlost i dočaram jedan istorijski period. Nikad se nisam susreo sa pričom koju stvara veliki broj statista, kao ni sa takvom scenografijom i kostimima. U "Nemanjićima" sam sarađivao sa velikim glumcima, ali sam u "Sinđelićima" radio sa našim najvećim legendama.

* Napisali ste knjigu "Portret slikan rečima". Kako je došlo do toga da se otisnete i u književne vode?

- Klinci su veoma znatiželjni i zanima ih moj privatni život. Često mi postavljaju pitanja putem društvenih mreža na koja redovno odgovaram. Onda sam odlučio da sve to skupim na jedno mesto i da ono što ih zanima o meni pročitaju u knjizi. Želeo sam da im na spontan način nametnem da treba da čitaju. Veoma mi je simpatično kad mi osnovci kažu da imaju ljubavne probleme i traže savet kako da ih reše (smeh). Ova knjiga je bila moja mala ekskurzija u književne vode u kojima ne nameravam da se zadržavam.

RISTA JE MOJE DRUGO IME

LjUDI na ulici me zovu Rista, a svoje ime sam i zaboravio jer su me i ranije svi oslovljavali po prezimenu. E sad više nisam ni Raco (smeh)! - kaže nam Luka. - Smešno je kada sa tatom šetam ulicom i neko vikne: "Risto!", jer se obojica odazivamo. On se stvarno zove Rista (smeh)!