Mlada čeka, a on puca penale

KRUNU je Šaban Šaulić zaradio sa ispevanih 1.000 pesama, među kojima je 300 hitova, a na tron su ga postavili obožavaoci i kolege. Dok je snimao ploče sa Bucom Jovanovićem, svaka je postajala hit, pa su mu mnogi predviđali krah, pogotovo kad je sam počeo da komponuje i eksperimentiše. Kada je snimio "Dođi da ostarimo zajedno", ljudi su se krstili od čuda, a singl sa tom pesmom prodat je u tiražu od milion i dvesta hiljada primeraka.

- Pesma i nije bila narodna, pa su mnogi pomislili da to narod neće shvatiti, ali su se prevarili - kazivao je Šaulić 1994. - Zavoleli su je i oni od sedam, pa do 77 godina. Još tada sam napravio revoluciju u muzici i bio rodonačelnik jednog novog trenda. Na snimanju te pesme bilo je više od 30 violinista, gotovo 50 instrumentalista, što do tada nije bio slučaj sa narodnjacima.

Pokušavali su da kopiraju Šabana i Jašar Ahmedovski, i Ljuba Aličić, Šerif Konjević i Mitar Mirić, ali se on mnogo razlikovao od njih. Mlađe kolege savetovao je da nikog ne kopiraju, jer "najbolje je biti svoj, pa makar i lošije pevao".

Kao dečak, Šaban je samo na fudbal mislio, igrao je u Mačvi i Poletu, a Bugari su ga zvali u Levski. Aktivno ga je igrao više od 20 godina. Jednom prilikom, na romskoj svadbi u Parizu, dok je mlada čekala, on je mladoženji pucao penale:

- Na travnjaku ispred kuće vidim klinca od 13 godina kako pika loptu. Čim vidim da neko igra fudbal, mene zasvrbe tabani. Ceo sat smo taj dečak i ja igrali fudbal, ja sam šutirao, on je branio gol, bacao se za loptom, padao. Već smo obojica bili uflekani, a njegovo belo odelo se zelenelo od trave, kada se pojavila jedna žena i počela da ga grdi: "Vidi na šta ličiš, a treba da se ženiš! Hajde, sine, požuri, pobeći će ti mlada!" Tada sam shvatio da sam igrao fudbal sa mladoženjom na čijoj svadbi pevam.

PROČITAJTE I:Suze i pesma na bini

Ali, više i od fudbala i boksa, Šaban je voleo pecanje, a kućicu u Krčedinu smatrao je oazom mira. Pecanje ga je ispunjavalo i čuvalo mu zdravlje. Na pecanju bi se relaksirao i napuno energijom kako bi imao snage da svakog vikenda nastupa širom sveta. Koncerti su bili posebna priča. Prva zvezda novokomponovane narodne muzike nije imala konkurenciju. Plenio je jedinstvenim glasom i pesmama prilagođenih njegovoj interpretaciji i - publici. Šaban je sugestivno opisivao događaje u pesmama, a one su napajale slušaoce osećanjima koje je želeo da im prenese. Glasom srca, ulazio im je u dušu, a na sceni je i sam preživljavao pesme, zajedno sa onima koji ga netremice slušaju. Zato je bio neponovljiv.

U novembru 2011. konačno je održao prvi solistički koncert u Beogradu. Dve noći zaredom pevao je u Sava centru, a slušalo ga je 10.000 ljudi, što je za 2.000 više od kapaciteta dvorane. Interesovanje je bilo toliko da je mogao da zakaže i treći nastup, ali nije hteo. Poslednji koncert u prestonici održao je u oktobru prošle godine u "Štark areni", krunišući tako karijeru dugu pet decenija, tokom koje je postao najtiražniji pevač u istoriji narodne muzike.

PLjAČKAŠI NA SVADBI POŠTEDELI KRALjA

KADA su jednom prilikom Šaban Šaulić, Džej Ramadanovski, Snežana Đurišić i Sanja Maletić pevali na romskoj svadbi u Parizu, upali su naoružani pljačkaši sa maskama.

- Niko nije očekivao da to može da nam se desi - sećao se kasnije Šaban. - Mislio sam da se zezaju kad su ušli naoružani s maskama. Postalo mi je jasno o čemu je reč kad je jedan opalio iz puške i viknuo: "Svi dole! Izvadite sve iz džepova i skinite sav nakit!" Čučnuo sam, izvadio sat i telefon. Prišao mi je jedan s maskom i doslovno mi rekao: "Ti si naš kralj. To za tebe ne važi. Ustani." Uplašio sam se, pomislio sam da će pucati u mene. Nisu me dirali. Pljačka je kratko trajala, ali za mene je bila kao večnost.