Već tri nedelje na Prvom programu Radio-televizije Srbije termin od 21.00 rezervisan je za legendarne domaće TV serije, drame i filmove, digitalno obnovljene u visokoj rezoluciji. Posle trodelnog serijala "Slom", scenariste Svete Lukića i režisera Save Mrmaka, od večeras narednih deset subota pratićemo čuvene drame našeg proslavljenog pisca i scenariste Siniše Pavića - "Odlazak ratnika - povratak maršala", "Banjica" i "Poslednji čin". Na taj način biće hronološki zaokruženo umetničko i istorijsko svedočanstvo o Drugom svetskom ratu.

Prvi deo drame "Odlazak ratnika - povratak maršala" od 111 minuta (RTS 1, 21.00) opisuje Titov boravak u Beogradu na početku rata u Jugoslaviji i njegove pripreme za polazak u partizanski odred, u koji se otisnuo septembra 1941. godine. U organizaciji njegovog odlaska učestvovali su Vladimir Ribnikar, Jaša Rajter i drugi članovi KPJ.

Pročitajte još - Siniša Pavić: Danas ne može da se piše "Bolji život"

- U prvoj epizodi prikazano je Titovo (Marko Todorović) putovanje vozom, od Beograda preko Stalaća do Kosjerića, koje je bilo rizično i dramatično. Imao je kod sebe lažni pasoš, a da bi se domogao oslobođene zapadne Srbije, morao je da prođe kroz delove koje su kontrolisali Nemci i četnici - kaže za "Novosti" Siniša Pavić. - On je tim putem ušao na velika vrata u istoriju, zato što je mogao da bude zaustavljen i ostavljen u anonimnosti. Istorijske teme birao sam u odnosu na to koliko u sebi nose dramskog potencijala, a ova mi se učinila kao zanimljiva i istorijski značajna. Epizoda nam dočarava trenutak podizanja ustanka u Srbiji bez vođe pokreta, do momenta kad stupa u dodir sa prvom četom svojih boraca.

Pročitajte još - SINIŠA PAVIĆ: Pišem novu seriju, uradio sam sedam epizoda

Od 22. decembra, pa do 12. januara u istom terminu pratićemo četiri epizode dramskog serijala "Banjica", koji je sniman i emitovan 1984, povodom obeležavanja 40 godina od zatvaranja ozloglašenog logora u Beogradu.

- Niko mi nije tražio da napišem "Banjicu", uradio sam to iz radoznalosti. U Zadru sam, tokom služenja vojnog roka, u tamošnjoj biblioteci pronašao stenografski zapis sa suđenja ustašama Ljubi Milošu i Maksi Luburiću. I danas se sećam užasa koji je tu zabeležen, neverovatnih strahota iz logora Jasenovac. Budući da sam imao osam godina kad je počeo Drugi svetski rat, video sam sve vojske - kraljevsku, nemačku, italijansku, a kasnije i partizane. Bio sam očevidac svega što se dešavalo. U Banjici sam bio jednom sa ocem kada je nosio paket prijatelju, zatočeniku. Ali kada sam kasnije pročitao zbornik baš o tom logoru, bio sam duboko potresen i odlučio sam da napišem scenario za seriju o tragičnim ljudskim sudbinama i strahotama koncentracionog logora u Beogradu - priča Pavić.

Dok je radio "Banjicu", Siniša je razgovarao sa Ankom Kumanudi, jednom od preživelih logoraša. Mada je bila psihički potpuno jaka, prsti su joj bili sasvim iskrivljeni. Četiri zime provela je u logoru, gde se nije ložilo.

- Lik Živke rađen je po njoj, a kad sam završio seriju, Anka je umrla. Poruka na kraju poslednje epizode da ne smemo da zaboravimo Banjicu upravo je njena, i posvećena je sadašnjim generacijama, jer bi u suprotnom sve bilo uzalud. Tada sam mislio da to što se dešavalo neće biti ponovljeno. Živeli smo u miru i bilo je neverovatno da se u našoj zemlji mogu dogoditi ubistva, zločini i logori. Ali, desilo se - poručuje Siniša.

Posle "Banjice", 19. januara biće prikazana druga epizoda drame "Odlazak ratnika - povratak maršala", u kojoj ćemo videti kako je Tito od običnog vojnika postao najvažnija figura na ovim prostorima. Sledi četvorodelna drama "Poslednji čin" (od 26. januara), koja prikazuje zvaničnu verziju operacije hapšenja Nikole Kalabića (Zoran Rankić) i Draže Mihailovića (Milan Puzić).

- Sava Mrmak režirao je sve ove drame, ali je "Banjica" bila i ostala nešto najbolje što smo uradili. Možda baš zato što je najteža i najrizičnija, naišla je na veliki odjek javnosti u vreme kada je nastajala. Od tada je prošlo više od 30 godina, videćemo kako će je doživeti nove generacije - završava Pavić.

"Odlazak ratnika - povratak maršala" Foto Arhiva

TELEVIZIJE JURE REJTING

AKO su ove drame toliko značajne, zašto se češće ne repriziraju?

- Televizije danas jure rejting. Ne zbog gledalaca, nego zbog profita. Odatle se crpi novac za proizvodnju programa, i zato gubimo kriterijume. Javni servis, koji ima svoju baštinu umetničkih dela, ne bi smeo da bude žrtva rejtinga. Imam pravo to da kažem jer ono što sam radio uvek je bilo u vrhu gledanosti. Bilo da je premijera ili repriza. Ali, to ne sme da bude mera. Postoje drame koje predstavljaju svedočanstvo nekog vremena. Da li je dobro ili ne, treba da procene generacije koje dolaze.