ODNEDAVNO je Nada Gogić deo tima Jutarnjeg programa RTS, koji je u jesenjoj sezoni počeo sa novom koncepcijom. Voditeljka nam otkriva da se brzo uklopila u radnu satnicu i da joj rano ustajanje ne pada teško. I dok je radila Jutarnji dnevnik, ustajala je, kaže, u pola četiri, a sad je to pomerila na tri. Nije strašno, dodaje, pronašla je nešto lepo u tome. Tako na primer, sve vesti sazna pre drugih, a ima i priliku da se mnogima prva obrati. A to, ističe, jeste privilegija.

PROČITAJTE JOŠ - Nada Gogić i Zoran Stanojević: Televizija je deo nas

* Koliko se vaš pristup radu promenio od kad ste u ekipi Jutarnjeg programa?

- Trudim se da čuvam dovoljno informative i u sebi i u programu. Ovaj koncept zahteva šarenije sadržaje, i reportaže i sudbine za koje uglavnom nema mesta u Dnevnicima. Ipak, nedopustivo je da tri ili pet sati programa prođe samo u "šarenišu". Bez aktuelnih tema, događaja, aktera. Najveći je izazov, zato, naći balans. Preći s teme na temu - s politike na zabavu, sa muzike na požare... Prilagoditi se najrazličitijim gostima. Ne biti oštar s muzičarima, a preblag s političarima.

PROČITAJTE JOŠ - Dragana Anastasijević: Skrivene, retke i vredne priče

* Imate li neke rituale koji vam pomažu da se lakše razbudite u cik zore?

- S obzirom na to da oduvek rano ustajem, meni već dugo govore da je božja nepravda što ne radim ranojutarnje sadržaje. Kažu: "Ajde ti, kad si već budna". Pitajte moje koleginice kojima šaljem teme oko 3.30 ujutru. Ili, kuma kome čestitam rođendan u pola šest ujutru. Super je to. Znate šta sve možete da stignete u jednom danu, kada ga započnete u cik zore.

* Postavili ste sebi zadatak da ovaj koncept učinite dinamičnijim i bržim. Kakve promene sve možemo da očekujemo?

- Da napravimo mesta za sve. Najvažnije i najaktuelnije. Za pametne, kreativne, hrabre, duhovite, talentovane i one koji bi mogli sve, samo ako im sistem ne odmaže. Da u tri sata vidimo celu Srbiju. I one koji se muče i one koji mogu da im pomognu.

VREME TELEVIZIJE TEK DOLAZI * U OKVIRU jubileja televizije sa kolegom Zoranom Stanojevićem vodili ste emisiju "Politika u 60 slika". Putujući kroz svih šest decenija, koju biste ocenili kao najuzbudljiviju? - To je bio divan vremeplov. I u svakom njegovom trenutku bilo je dana i godina koje bih volela da proživim. Ipak, nijedna etapa nije prošla bez bolnih pristajanja, povlačenja pred jačim, prilagođavanja. One najuzbudljivije bile su i najtragičnije. I njih bih da premotam i u životu i u televiziji. Verujem da najuzbudljivije, moderno i originalno vreme televizije tek dolazi. Samo da gledaoci budu dovoljno strpljivi da to sagledaju. Naš posao je da ih ubedimo da imaju čemu da se nadaju.

* Najavili ste i zanimljive goste koje do sada nismo imali priliku da gledamo. Ko bi vam bio naročito initrigantan i zašto?

- Nisam baš toliko ambiciozna da verujem da mogu da predstavim potpuno nove ljude, nekoga za koga javnost, pa makar preko društvenih mreža, nije čula. Ali, volela bih da uspem da ih ja upoznam na drugi način, pa onda i da ih takve predstavim. Kakvi su, recimo, političari kad vežbaju, ili piju prvu kafu. Koliko su umetnici hrabri kad ih zadesi nešto neočekivano. Kako pevači kuvaju, ili popravljaju nameštaj po kući. A kakve ideje za život u Srbiji, svoj i naš, imaju neki mladi školovani ljudi koji planiraju da ostanu ovde.

* Često ste u karijeri radili i specijalne emisije i priloge sa terena. Gde se bolje osećate: van studija ili u njemu?

- Od teme zavisi kako ću se osećati dok je radim. Format je manje bitan. U studiju se već dugo osećam dobro, komotno, kao da sam na pravom mestu. Ako to vide i gledaoci, onda me osećaj ne vara. Prednost novinarstva je da retko kada može da vam dosadi. Novi ljudi, nepredviđeni događaji, okolnosti, sve su to izazovi koji ubijaju monotoniju.

* Jeste li ikada imali dilemu kada je reč o novinarstvu? Da li biste i danas izabrali isto?

- Svaki dan po nekoliko puta kažem da ne bih. Da bih birala nešto od 7.00 do 15.00, gde ne zavisim od ljudi, da ne mogu da me nasekiraju, posao koji neću nositi kući posle radnog vremena... A onda iznova, buljim u telefon, kompjuter, novine, listam portale, teme, tražim sagovornike koji će mi učiniti program lepim, drugačijim.

* Šta je nekada podrazumevala novinarska profesija, a šta je od toga ostalo danas?

- I nekad i sada novinari odgovaraju na pitanja koje publika želi da zna. Kakva je profesija zavisi i od publike, i od politike, a pre svega od pojedinčane hrabrosti i talenta. Oduvek je bilo loših, prosečnih i odličnih. I danas ih ima. Kao i gledalaca.

* Čini se da je nekada bilo mnogo teže pojaviti se na ekranu kao TV lice, nego što je to danas. Zbog čega?

- Nema tu velike mudrosti, nekada ste imali jednu televiziju i 20 miliona gledalaca dnevno. Naravno da su pravo da im se obrate imali samo odabrani, najbolji. Sada imate hiljade televizija. Nije nelogično da imate i hiljadu puta više TV lica. Njihovo trajanje, međutim, dokaz je kvaliteta. Nije teško pojaviti se. Teško je ne obrukati se. Steći i zadržati neko poverenje. A hrabro je ništa od toga nemati, pa se pojaviti na ekranu ponovo.

* Od koje novinarske maskime ne odstupate od početka karijere?

- Ne samo u novinarstvu, trudim se da sledim onu da je "tvoj potencijal ograničen samo brojem izgovora koje smisliš". Bez izgovora, dakle. Tako do teme, sagovornika, rešenja... Ne uspeva uvek. Ni u životu, ni u profesiji.

* Da li imate poruku za mlade kolege, početnike u TV novinarstvu?

- To zavisi od doba dana i kvaliteta emisije koju sam spremila. Kad sve ide lako i po planu, razdragano savetujem svima da se ovim bave. Ispunjava vas, ulepša dan, stvara prijatelje... Kad ne krene kako treba, na granici sam da i sebe i saradnike premestim u izmaštano nenovinarsko carstvo, u kom ne zavisite ni od sagovornika, ni od vremena. Gde vam ne prigovaraju: "Pa, to je malo rano, kako da ustanem", ne pitaju: "A je l` može bez ovog pitanja".

* Jeste li poželeli da osim informative radite i nešto drugo?

- Mislim da je upravo ovo sad to. Sveukupno, kompletno, gde, ako budem vešta, mogu da uklopim razne formate i sadržaje. I zabavu i nesreće. A i različite temperamente, i da svi zajedno napravimo ugodno buđenje uz televiziju.

* Umete li sebe da ohrabrite kada se nađete u teškoj ili napetoj situaciji?

- Umem. Proći će, tako se hrabrim.

* Koja iskušenja su vam najviše pomogla da doživite svoju profesiju?

- Svaka nepredviđena situacija - od banalne da gost kasni, do rušenja čitavog koncepta pet minuta pre emisije. Sve vas to jača i, ako se dobro snađete, potvrđuje da ste za ovaj posao. Ipak, ljudske nesreće na terenu, bezizlazne situacije, nemoć pojedinca na licu mesta i u krupnom planu, svaki put me u nekoliko trenutaka sruše, a potom podignu i podsete da upravo zbog toga treba da radim. Jače, motivisanije.