NOVINAR RTS Branko Stanković, autor emisije "Kvadratura kruga" (RTS 1, 18.25), nedavno je na policu sa više od 60 priznanja dodao Nagradu za životno delo, koju je dobio od Udruženja novinara Srbije i Crne Gore. Ona za njega, kako kaže, ima poseban značaj, težinu i mesto: - Važna mi je ne samo zato što je dodeljuju kolege, čija je vaga obično tačna i dobro izbaždarena, već i zato što je to nagrada za novinarsko, životno delo, a ja sam živeo i još uvek živim novinarstvo, koje je neodvojiv deo mog života, a ne samo posao - ističe Stanković. - Svako novo priznanje me obraduje, jer tako znam da neko vrednuje moj rad. To mi istovremeno daje dodatni motiv i snagu da istrajem na poslu, koji u ovim vremenima zaista nije lak.

* Šta ćemo gledati u novim epizodama "Kvadrature kruga"?

- Priču o tunelu spasa, koji je Sarajlijama tokom rata bio jedini izlaz i veza sa svetom, zatim o ljudima sa Stare planine, koji su spasli od nestajanja autohtone srpske i balkanske rase konja, krava, koza i ovaca i koji žive u ljubavi sa životinjama o kojima brinu. Tu je i priča o novom sportu koji se rodio u Srbiji, zatim o drevnom gradu Počitelju, sazdanom na kamenu i od kamena, kao i o deminerima u Bosni, koji svakog dana svoj život stavljaju na kocku...

* Koji sagovornici su ostavili poseban utisak na vas?

- Izdvojio bih monaha Amvrosija, koji je svojom ljubavlju uspeo da pripitomi vučicu Alfu, ali i mnoge druge zveri. Govorio je mudre misli kao neki starac, a ne kao momak od 28 godina. Tu je i Milunka Nijemčević iz sela Debelja kod Nove Varoši, koja me osvojila svojom čistotom duše, pa Baja iz Donjeg Zagorača kod Danilovgrada, koji me fascinirao svojom upornošću, voljom i radom. Impresioniran sam i devojčicom Dejanom Bačkom, koja slika nogama, a rođena je bez ruku, kao i Slavkom Adamovom, zadešenim istom sudbinom.

PROČITAJTE JOŠ - Rođendan „Kvadrature kruga”: Ispričao 1.700 priča

* Imate li vremena za hobije?

- Neko nam je izgleda ubrzao sat, tako da živimo sve brže i sve manje imamo vremena za sebe i za one oko sebe, a to je gubitak koji se baš ničim ne može nadoknaditi. Sve manje imam vremena za hobije. Jedna započeta slika stoji nedovršena još od prošle jeseni, zbirka priča takođe čeka neke bolje dane, ali verujem da će ih biti. Moja velika strast, pečurke, takođe je zapostavljena, jer sam ove godine samo jednom uspeo da odem u šumu, i to rano proletos.

* Ko vam je najstroži kritičar?

- I dalje moja supruga Slavka, koleginica još iz vremena studija i saradnik na emisiji koju radim, tako da je njen sud obično najsuroviji, ali i najobjektivniji.


URUŠEN SISTEM VREDNOSTI

* IMA li nade da se ponovo uspostavi urušen sistem vrednosti?

- Težak je put i proces vraćanja sistema vrednosti, ali je moguć ako uspemo da povratimo moralne norme na kojima smo vaspitavani u porodici. To znači, kada povratimo osećaj za drugog čoveka i solidarnost, prestanemo da zavidimo boljima od sebe i da podmećemo nogu jedni drugima, kada pravi ljudi dođu na prava mesta, kada se rešimo rijalitija i prestanemo da verujemo tabloidima.