Jasna Gospić: Mogla sam da budem velika zvezda

KADA je kao gimnazijalka 1977. sa sarajevskom grupom "Ambasadori" snimila pesmu "Dođi u pet do pet", nije ni slutila da će to postati jedan od najvećih hitova jugoslovenske pop scene. Tek mnogo godina kasnije shvatila je da je zahvaljujući toj kompoziciji postala deo muzičke istorije zemlje koje više nema. Pop pevačica Jasna Gospić će povodom dvostrukog jubileja, četiri decenije od čuvenog hita i isto toliko godina muzičke karijere, 23. oktobra u "Kombank dvorani" održati prvi solistički koncert u Beogradu.

Pročitajte još: Danica opet u Evropi

Specijalni gosti biće Željko Samardžić, Halid Bešlić, Sergej Ćetković, Goran Karan, Dušan Svilar, Mladen Vojičić Tifa i drugi izvođači sa kojima je snimila album sa duetskim pesama "Muzici s ljubavlju", po kome je nazvala koncert.

Simbolično, jednog popodneva, u "pet do pet", započeli smo razgovor sa Jasnom Gospić u kafiću ispred Doma sindikata. Na pitanje zašto je toliko dugo čekala na beogradski koncert, popularna Sarajka, koja gotovo tri decenije sa porodicom živi u Pragu, za "Novosti" kaže:

- Ne znam kako je to moguće. Mnogo puta sam bila u Beogradu i svojevremeno nastupala na festivalima. Verovatno nije bio pravi trenutak. Kako drugačije obeležiti veliki jubilej u karijeri, osim sa publikom, prijateljima i uz pesmu. Koncert u Sarajevu je bio božanstven, razmišljala sam i o Beogradu, ali se nisam usudila da to uradim. Realno, dugo me ovde nije bilo, više generacija i ne zna za mene. Ali sam, na sugestiju prijatelja, odlučila da održim koncerte. Kažu da se čovek razočara kada nešto očekuje i volela bih da ništa ne očekujem. Ali bila bih neiskrena ako to kažem. Ovde imam dosta prijatelja, volela bih da dođu da razmenimo emocije i sećanja na divne pesme.

Pročitajte još: Aleksandra Radović: Tišine pretvaram u pesme

* Kakva su vam sećanja na vreme kada ste snimili "Dođi u pet do pet"?

- Kada je Ismeta Dervoz otišla iz "Ambasadora", iskusni muzički vukovi iz grupe su razmišljali šta da rade sa mnom jer sam imala 16 godina. Ali Slobodan Vujović i Slobodan Đurašković su bili vrlo mudri i napravili veselu i vrcavu pesmu. Sašili smo mornarska odela, kovrdžavu kosu koju sam do tada vezala sa sto šnala, pustim, izađem na scenu sarajevske "Skenderije" i otpevam "Dođi u pet do pet". Sve se poklopilo, moja mladost, izgled, pesma, tekst... Mislim da su članovi "Ambasadora" bili u većem šoku od mene. Počeli smo da putujemo i da nastupamo. Bila sam zbunjena i neozbiljna, grupa zakaže probu, a ja odem negde sa svojom rajom.

* Kada ste postali svesni da ste snimili pesmu za sva vremena?

- Tek sam sada toga svesna. Pesma je bila veliki hit, ali kada sam shvatila da je preživela sve ove decenije i da me ljudi još znaju po njoj, bilo mi je sve mnogo jasnije. Najveći uspeh za svakog pevača je da snimi evergrin, ja imam dva, to je i "Zar je voljeti greh". Ali zbog numere "Dođi u pet do pet" zapostavljene su mnoge moje divne pesme. Gde god gostujem, svi mi traže da je pevam. Nije mi baš drago.

* U "Ambasadorima" ste bili svega dve godine?

- Nisam bila dovoljno ambiciozna kada sam otišla iz "Ambasadora". Generacijski jaz između nas je bio nepremostiv. Nije mi bilo stalo do popularnosti, nisu me zanimale pare, već da šetam sa drugaricama i da se šminkamo. Mogla sam mnogo više da uradim, mogla sam da budem velika jugoslovenska zvezda. Pogrešila sam jer je vreme najskuplja investicija. Sve što možete da vratite nije skupo, a vreme ne možete da vratite. Vreme sam posvetila stvarima koje nisu bile važne, a mislila sam da jesu.

* Na šta ste uzalud potrošili vreme?

- Na izlaske sa drugaricama, svaku drugu noć s tamburašima, putovanja... Uživala sam, lepo je bilo, ali svako na kraju dobije račun. Ovo što mi se sada dešava doživljavam kako bonus. Zapravo preraslo je bonus, postala je ozbiljna stvar. Dobijam pozive iz Švedske, Nemačke, Australije, Amerike, ali ne verujem da ću se odazvati. Moj sadašnji način bavljenja muzikom je privilegija. Nisam pod tenzijom i ovo radim za svoju dušu.

* Kakve emocije u vama budi Sarajevo, a kakve Beograd?

- U Sarajevu znam koliko ima drveća na određenom mestu, koliko kockica na trotoaru... To je moj grad. Biti Sarajlija je karakterna osobina, kao što to kaže Goran Bregović. Imamo specifičan mentalitet, od najtužnijih stvari napravimo šalu. Obožavam svoje Sarajevo, a Beograd veoma volim. Posle toliko godina ovde doživljavam neverovatnu ljubaznost, poštovanje i divno ponašanje ljudi. Očarana sam. Beograd je uvek bio takav. Isto je i kada neko iz Beograda dođe u Sarajevo. Što bi moja mama rekla: "Kada Dino Merlin prođe na biciklu Sarajevom, niko ga ne pogleda". Ali, kada bi biciklom prošao kroz Beograd, ljudi bi mu tražili autogram. Beograd je raskošan grad u kome za svakog ima ponešto.

MUZIKU ZAMENILA MODOM

NAŠA sagovornica se u Pragu nije bavila muzikom, već je dugo bila predstavnica svetskih modnih brendova.

- Moj suprug, njegov brat i ja bili smo 14 godina predstavnici brenda "Serđo Takini" - kaže Jasna. - To me je ispunjavalo, ali je onda postalo naporno. Pune se ormari, a duša se prazni. Onda mi se 2006. ponovo desio sudbonosni susret, kada su u Prag turistički došla dva člana grupe "Hari Mata Hari". Seli smo da pijemo praško pivo, a onda su mi rekli da imaju spreman album za mene. Od tada do danas sam snimila pet albuma i održala dva solistička koncerta.