Nemanja Velikić: Nijedan gost nas nije odbio

NEODOLjIVIM šarmom i duhovitošću u ranim jutarnjim satima, proteklih godinu dana, sa malih ekrana osvaja nas Nemanja Velikić, voditelj "Svitanja" (PINK, 4.30). Tridesettrogodišnji novinar, koji punih 15 godina radi u infomativnim redakcijama, odmah je znao da je nova emisija pravi TV format za njega.

- To je onaj osećaj kada sretnete osobu za koju znate da će vam biti životni partner, tako sam se osećao kada sam prvi put poželeo dobro jutro u "Svitanju" - priseća se Nemanja, koji sa koleginicom Dajanom Paunović obeležava godišnjicu rada u najgledanijem vikend formatu jutarnjeg programa na komercijalnim televizijama.

- Želja mi je bila da od vikend "Svitanja" napravimo format koji će postati sinonim za informaciju, osmeh, edukaciju, savet. U najvećem delu smo uspeli. Nema tog funkcionera i gosta koji je Dajani i meni rekao "ne". Ponosim se time - ističe Velikić.

Budući da se budi "pre petlova", kako bi nam preneo najvažnije i najzanimljivije informacije za predstojeći dan, Nemanja je razvio taktiku ranog ustajanja.

- Etapno buđenje je patent koji sam davno zaštitio. Zvone tri alarma u razmaku od po pet minuta. A kako najčešće spavam sam u sobi, to su mi jedini "neprijatelji" u kasne noćne sate. Ma koliko bili na ratnoj nozi, do sada me nikad nisu izdali. Ustajem u 3.30. A ima noći i kada ne spavam.

PROČITAJTE JOŠ - Nemanja Velikić: Na Pinku do penzije

- Prvi susret je bio u studiju. Nije bilo nikakve pripreme, vežbanja. Jednostavno, dobili smo priliku da se pokažemo. Nismo se takmičili. I mislim da je u tome formula našeg uspeha. Znate, iz kompeticije uvek jedan izađe kao pobednik, a drugi kao gubitnik. Mi to nismo želeli.

* Poznati ste i po emisiji "Infoklinika". Kada ste se zainteresovali za zdravlje i zdravstvo?

- Od nekih stvari ne da ne možete pobeći, već im idete u susret. Odmalena sam znao da ću svoje dve najveće ljubavi spojiti u jedno celo. Završio sam srednju medicinsku školu, koju sam obožavao. Bio jedan od najboljih učenika. U drugoj godini srednje, počeo sam da radim na radiju. "Infoklnika" se još tada rađala kao ideja, da bi pre pet godina dobila i ekranizaciju. Iako nisam formalista, uvek sam u poslu težio stručnim referencama i kompetencijama. To me je kasnije i odvelo na studije žurnalistike.

* Sećate li se kako ste se osećali kada ste dobili prvi posao na televiziji?

- To se nikad ne zaboravlja. Prijavio sam se na audiciju regionalne TV Jagodina, i to ostavljajući podatke sekretarici pozivom na fiksni telefon. Iako me nisu pozvali u uži krug, putem svoje drugarice, odlazim nepozvan. Mislim da je to bio šok za sve, sa pitanjem: šta će ovaj mali ovde? Ipak su me primili na audio-vizuelni test, a onda je istorija počela da se ispisuje.

VEČITI UČENIK

* Od koga ste najviše naučili o novinarskom poslu?

- Od sebe. Od svojih grešaka, loše povučenih poteza, sopstvene sujete i preuranjenih reakcija. Mladost je valjda takva. A zapravo, nikada nećemo biti mlađi nego što smo danas. Tako da, večito mlad i večiti učenik.