Nemanja Velikić: Na Pinku do penzije

DO pre osam meseci Nemanja Velikić, voditelj Pinkovog jutarnjeg programa "Svitanje", odlazio je na spavanje u 3.30, a sada se u to vreme četiri puta nedeljno priprema za posao. Mada se dosad često budio u cik zore i sa osmehom na licu družio sa ranoraniocima kraj malih ekrana, nikad se nije navikao na takav tempo života. S druge strane, tvrdi da mu ništa ne pada teško sve dok obavlja posao koji voli najviše na svetu i teši se što bar pola noći prespava za razliku od onih koji rade treću smenu.

- Kad tako rano pijete jutarnju kafu shvatite koliko je dan dugačak. Jedini problem je što odlazim na spavanje u isto vreme kao i oni koji ustaju u podne - kaže Velikić i dodaje da ujutru obično ni sa kim ne progovara. - Moram da ćutim. Ako neko želi da me dovede do ludila, svitanje je pravo vreme za to. Tada odgovaram samo na pozive alarma. Zato na putu do posla u automobilu nastaje džuboks. Bez toga ne može!

* S obzirom na to da ponudu da vodite "Svitanje" niste dočekali sa oduševljenjem, kako danas gledate na ovaj projekat i vaš angažman u njemu?

- U svojoj 15 godina dugoj karijeri radio sam mnogo projekata koji su zahtevali slično radno vreme. I mislio sam da je tome došao kraj. Ponudu da budem deo "Svitanja" prihvatio sam kao privremenu, a danas smatram da je to možda i najbolji potez u mojoj karijeri. Ni sa jednim TV formatom dosad, ma koliko bili veći i zahtevniji, nisam postigao toliki uspeh.

* Čime vas je "kupila" partnerka Dajana Paunović, a šta joj zamerate?

- Zajedno smo pokazali da se od gotovo nepostojećeg termina na TV može napraviti forma uz koju su svakog jutra milioni gledalaca. Ona je jedno od najvaspitanijih bića koje sam upoznao u ovom poslu. Žena bez trunke sujete i spremna da uči svakog dana. Jednostavno, nju ne možete da ne volite. Zameram joj što često nije svesna svojih kvaliteta, pa dozvoljava da je opominjem i opet iznova podsećam na to.

* Koje teme joj sa radošću prepuštate, a kojih se čvrsto držite?

- Kao neko ko je medijsko iskustvo gradio u informativnom programu kao novinar, izveštač, urednik i prezenter bolje se snalazim u određenim situacijama, ali Dajana je neko ko vrlo brzo "hvata konce". Zdravstvo je, ipak, moja uža specijalnost i u tome prednjačim. Nju kao majku zanima sve iz praktičnog ugla, pa se i tu dopunjujemo.

* Kako ste reagovali kad ste sebe prvi put videli na malom ekranu?

- Imao sam 18 godina kada sam prošao audiciju regionalne TV Jagodina i postao verovatno najmlađi spiker Dnevnika. Poslednjih šest godina sam zaštitno lice TV Pink i tu planiram da ostanem do penzije. Sećam se da je prvi susret bio kao da se kamera i ja poznajemo od rođenja, a sada smo već u skladnom braku.

* Šta smatrate svojim najvećim poslovnim uspehom?

- To što i pored svih turbulencija kroz koje sam prošao moja karijera i dalje traje. Najveća želja mi je da opstanem u ovom poslu, da sličan intervju radimo i za 20 godina, i da tada sa ponosom mogu da kažem da se sve isplatilo i da je imalo smisla.

* Budući da vam je duhovitost jača strana, da li u skladu sa tim imate želju da "pobegnete" iz informative u zabavu?

- Od samog početka sam želeo da budem ozbiljan i vesti su bile mesto gde sam video sebe. Da ste mi tada postavili ovo pitanje, odgovor bi bio kategorično - ne. Danas sam gotovo siguran da bih voleo da postanem domaćin velikog i prestižnog šou-programa, nedeljnog popodneva, kulinarske emisije, formata koji bi zahtevao da pokažem sve ono što je bilo zarobljeno ispod kravate i odela u Dnevniku.

* Ko vam je najveći kritičar i čije sugestije rado usvajate?

- Čujem sve, obradim, a postupam kako srce naredi. Naučio sam da treba poštovati svačije mišljenje, ali da odluku zbog koje ću se kajati ili slaviti donosim samo ja.

* Šta nedostaje današnjim novinarima?

- Strpljenje. Sve bi odmah i bez postupnosti. Danas, čini mi se, nema tog razvojnog puta, pa su čak i novinari štampanih medija željni eksponiranja i slave. A niko ih nije obavestio da je kamera lupa koja sve vidi i ništa ne prašta. Ulog je mali, a šteta zbog takvog ponašanja potencijalno velika, jer novinaru nestaju brže nego što se ugasi crvena lampica.