LAKO je danas postati muzička zvezda, ali malo ko zna da je prva estradna zvezda u Kraljevini Jugoslaviji bila Sofka Nikolić. Naša najpopularnija pevačica narodne muzike između dva svetska rata slavu je stekla čarobnim glasom i pesmama kojima je milovala i opijala, harizmom i lepotom. Kafane, restorani i hoteli u kojima je Sofka pevala sa orekstrom svog supruga Paje Nikolića bili su prepuni. Svi su želeli da čuju i vide čuvenu pevačicu, koja je u svakom pogledu bila ispred svog vremena!

- Bilo je popularnih pevačica i pre Prvog i Drugog svetskog rata, ali niko nije stekao slavu kao Sofka - kaže, za "Novosti", Saša Spasojević, koji priprema biografiju o slavnoj pevačici "Sofka dert i suze kraljice narodne muzike" i već 15 godinama beleži njen život i izučava našu predratnu muziku. - Mada su je mnogi smatrali kraljicom sevdaha, ona to nije bila, jer je samo jedan deo umetničkog rada posvetila sevdalinkama. Sofkin repertoar činile su pesme iz Vranja, beogradska komponovana muzika i numere naših poznatih kompozitora.

Sofka je na vrhuncu karijere bila od 1927. do 1936. Rođena je 1906. u Tabaniću kod Šapca i potiče iz muzičke porodice. Posle Prvog svetskog rata još kao devojčica počinje da peva u Mačvi, zatim odlazi u Zvornik, gde počinje profesionalnu karijeru i nastupa širom Bosne i Hercegovine. Sve do 1929. kada dolazi u Beograd i upoznaje mladog muzičara i budućeg supruga Paju Nikolića. Za 17 meseci Sofka je snimila 55 ploča, prvu pre 90 godina, 27. novembra 1927, u Muzičkoj školi "Stanković" u Beogradu, gde na vrhuncu predratne diskografije dolaze predstavnici američke izdavačke kuće "His master's voice".

PEVALA ZNAČAJNIM LIČNOSTIMA MADA nema zvaničnih podataka, pričalo se da je Sofka pevala i uglednim ličnostima Beograda tog vremena. - Pričala je da je pevala glumcu Dobrici Milutinoviću, pesniku Tinu Ujeviću i komediografu Branislavu Nušiću. U Zetskoj ulici bila je kafana u kojoj je pevala, a u tom ulazu živeo je Nušić.

PROČITAJTE I: Buran život Sofke Nikolić

Snimila je tada 16 pesama, a prva je bila "Svu noć mlada". Veliku slavu stekla je numerama "Cojle Manojle", "Ali paša" i "Kolika je Jahorina planina". Početkom 1928. njene ploče su se pojavile na tržištu i prodavale u velikim tiražima, a pesme postale hitovi.

Na njenim nastupima u kafanama i restoranima nije bilo slobodnog mesta. Bol, tuga i patnja lakše su se podneli uz Sofkine pesme, a ugledni ugostitelji su se utrkivali da je angažuju. Bila je jedina pevačica u Kraljevini Jugoslaviji koja je imala velike turneje. Štampa je naširoko pratila njenu karijeru, ali i privatni život.

- Do tada su kafanske pevačice smatrane običnim pevaljkama, a Sofka je svojim pevanjem i pojavom svemu dala određeni nivo - priča Spasojević. - Neko vreme živela je u Krunskoj ulici u Beogradu, u vili sa skupocenim nameštajem, a imala je i kućne pomoćnice. Oblačila se izuzetno moderno za svoje vreme.

Kada je Radio Beograd počeo da radi u martu 1929, Sofka je imala angažman u Zagrebu gde ju je čula čuvena pevačica i plesačica Džozefina Beker na prvom gostovanju u Jugoslaviji. Pre nastupa u Zagrebu, vratila se iz Pariza, gde je snimila rekordnih 20 ploča, sa po dve pesme.

Saša Spasojević, muzikolog, sa pločom koju je Sofka snimila za američku diskografsku kompaniju / Foto Z. Jovanović

- Za 40 pesama dobila je 40.000 dinara, i to su bile ogromne pare - priča Spasojević. - Dolazili su muzikolozi i novinari iz Rusije, Amerike i Holandije kako bi slušali Sofku i pisali o njoj. Cena njenih angažmana nije bila mala, bila je plaćena kao vrhunski operski pevači, čak i više. Ljudi su je kitili novčanicama na nastupima. Imala je ponudu iz Nemačke da snimi film. Često je pobeđivala na takmičenjima u sevdalinkama, kao i u kafanskim dvobojima sa tada najboljim pevačicama.

Nacionalni radio često je uživo prenosio Sofkine kafanske nastupe, a na prvu godišnjicu Radio Beograda, u martu 1930, njen glas se čuo na radio- stanicama širom Evrope, od Zagreba, Ljubljane, Budimpešte do Beča. Bila je popularna i u inostranstvu, a ostalo je zabeleženo da je 1934. sa orkestrom Paje Nikolića gostovala u Sofiji. Nastupali su u prepunoj bašti restorana "Alkazar", pred bugarskom intelektualnom elitom, stranim diplomatama i otmenom publikom. I tako iz noći u noć! Po povratku iz Bugarske, Sofka je za "Nedeljne ilustracije" iznela utiske sa tih nstupa:

- U životu sam na polju umetnosti imala mnogo uspeha. Godinama mi se divi publika koja obožava sevdah. Danas kada materijalna beda nemilosrdno davi i steže sve, sevdah osvežava nerve i mozak, delujući zanosno. Uživam da pevam. Znate li zašto? Zbog svog temperamenta, koji traži velika uzbuđenja. Iz svake otpevane pesme izbija vrela krv moje mladosti. Iz svake pesme izviru vatreni osećaji koji hipnotički deluju na publiku.

Posle koncerta u Novom Sadu 1933, kod poznatog gostioničara Maneta Bubnja, tadašnja štampa je zabeležila:

- Unela je zavist i nemir čak i kod mnogih gostioničara. Niko ne može da oprosti Sofki i njenoj pesmi, jer svi gosti idu tamo gde ona peva.

Posle Sofke, nismo imali pravu estradnu zvezdu sve dok se nisu pojavile Silvana Armenulić i Lepa Lukić. Sofka je živela u Beogradu do 1939, kada joj je umrla šesnaestogodišnja ćerka Mariola. Za njenu preveliku tugu i bol nije bilo utehe. Odlazi u Bijeljinu, gde joj je živela majka. Zlatno vreme njene slave je prošlo, razvela se od Paje Nikolića, a posle rata je snimila nekoliko snimaka za Radio Beograd. Glas joj je već bio istrošen, dolaze druge pevačice i pevaju se nove pesme. Kraljica derta umrla je 1982. u Banji Koviljači.