"SVI STE OGREZLI U KORUPCIJI, ALI NIJE OVO SRBIJA KAKVU JE PAMTITE IZ 2012." Mali obrisao pod Nikezićem na N1 - Činjenice ga bacile na kolena

NA N1 večeras od 20 časova počinje nova predizborna „Debata“, u kojoj će se oči u oči naći Siniša Mali, Dušan Nikezić i Dušan Bajatović.

Foto: Printscreen

Na pitanje što je energetska stabilnostz avisi od nekoga van zemlje

- Energetska bezbednost što zavisi od NIS-a, trebalo bi da pitate Nikezića koji je učestvovao u prodaji NIS-a 2008. i prodata za 400 miliona evra ruskoj strani ispod cene. Ekonomija je možda i najvažnija tema. Blokaderska lista nikoga nije poslala nikoga na debatu i možda vi mislite građamni što oni nemaju šta da kažu na temu ekonomije. Itekako imaju, kandidat za predsednika vlade Šoškić, koji je bio guverner, kreator ekonomske politike do 2012 zajedno sa Nikezićem, rekao je na ovoj televiziji smanjenje plata, krah dinara, da dinar guibi vrednosti sto kao i do 2012 i to je razlog zašto nemate nikoga od blokaderske liste ovde - rekao je Mali.

Voditelj je rekao da nije korektno da se spominju predstavnici liste koji nisu tu.

- Treba da vas je sramota zbog toga. Kada su lagali za Vučića i za Jovanjicu i Sarajevo safari nikada niste rekli da je stolica prazna. Imam pravo da govorim - rekao je Mali uz konstantno prekidanje voditelja.

Mali održao lekciju Nikeziću:

 - Zašto se prodali NIS. Još po nižoj ceni. Gospodin Nikezić priča o životnom strandardu, kada je u njegovo vreme stopa nezaposlenosti mladih 25,9 odsto - rekao je Mali.

Bajatović o BDP: 

 - Koristiš stvari sa matematikom koja nije u redu. Čekaj bre, 15.000 evra je po glavi stanovnika, po kupovnioj moći 34.000. Zna i on zanat, sada je u službi opozicije. Popeli smo se na evropskoj lestvici. Bilo je od 35 do 37 posto, sada smo na nivou od 47 evropskog proseka. Ako neko iznosi podatke. Ne možemo da uzmeko jedan podatak koje žele da čuju ljudi. Da li su akcize bile visoke? Dežavu ne možemo da ugasimo. Vlada je sada pokazala, da ne bi bilo cenovnog udara - šta se uradilo? Smanjile se akcize - rekao je Bajatović. 

Siniša Mali o potrošačkoj korpi.

 - Ja nikada nisam rekao da je nešto idealno i da je cveće i drveće. Bolje je nego što je bilo. Kad pogledate kupovnu moć - pokrivenost minimalne potrošačke korpe mininalnom zaradom, pokrivenost potrošačke korpe prosečne prosečnom zaradom. Minimalna zarada za vreme Šokšića i Nikezića minimalac nije pokrivao polovinu mininalne potrošačke korpe. Četvrtina ljudi nije imala posao u vreme Nikezića i Šoškića. Plate i radna mesta su glavna snaga borbe protiv siromaštva - rekao je Mali. 

„Danas je plata 1.034 evra, a u vaše vreme 337 – četvrtina ljudi nije imala posao“

Rasprava Siniše Malog i Dušana Nikezića nastavila se oko životnog standarda, plata i siromaštva, a Mali je ponovo napravio poređenje sa periodom kada su ekonomsku politiku vodili Nikezić i Dejan Šoškić.

 - Prosečna zarada danas je 1.034 evra, za razliku od oko 330 evra u doba Šoškića i Nikezića - rekao je Mali.

On je naglasio da nije važan samo nominalni rast zarada, već i realni rast nakon uračunate inflacije.

 - U nominalnom iznosu porasla je 11,2 odsto, ali realno 9,3 odsto. To je realan porast - rekao je Mali.

Na pitanje zbog čega, uprkos rastu zarada, deo građana i dalje smatra da živi u siromaštvu, Mali je odgovorio da taj podatak ne osporava.

Bajatović presekao prepucavanje brojkama: „Ne možemo sve da pojednostavimo – Srbija mora u novu fazu razvoja“

Posle nove rasprave u studiju i međusobnih upadanja u reč, voditelj je nekoliko puta pokušao da vrati razgovor u predviđeni format, a Dušan Bajatović potom je poručio da se priča o životnom standardu i stanju ekonomije ne može svesti na nekoliko izdvojenih podataka.

 - Razumem priču o osećaju siromaštva, ali sve češće slušamo od turističkih agencija da su aranžmani rasprodati - rekao je Bajatović.

On je pomenuo i rast zaduživanja stanovništva, navodeći da je prethodno Nikezić govorio o oko osam milijardi kredita građana, ali je ocenio da se ni taj podatak ne može automatski tumačiti samo kao posledica siromaštva.

 - Neki su uzeli kredite i za komfor života. Ne može svaki argument da se pojednostavi - rekao je Bajatović.

Kao još jedan pokazatelj ekonomskih aktivnosti naveo je veliki broj kamiona na autoputevima i rast pokrivenosti uvoza izvozom.

 - Jedan od rezultata ove vlasti jeste da je pokrivenost uvoza izvozom sa oko 60 odsto otišla na 82 odsto. Znači da se nešto dogodilo u toj privredi - rekao je.

Bajatović je, međutim, rekao i da postoje stvari kojima nije zadovoljan. Kao jedan od problema naveo je rast depozita privrede u bankama, što je protumačio kao znak da nema dovoljno plasmana kompanijama.

 - To je sledeća faza razvoja Srbije – da uđemo u reindustrijalizaciju - rekao je.

Pred reklame svi izneli svoju računicu: Mali kaže oko 250.000, Nikezić traži još 500 evra, Bajatović kaže do 1.500

Pred reklamni blok, voditelj je od sve trojice tražio kratak i konkretan odgovor na isto pitanje – koliko je novca mesečno potrebno četvoročlanoj porodici za pristojan život.

Siniša Mali je odgovor vezao za prosečnu zaradu i stanje na tržištu rada.

 - Ako je prosečna zarada danas 121.400 dinara i ako imate stopu nezaposlenosti od 7,2 odsto, onda četvoročlana porodica sa dve prosečne zarade ima oko 250.000 dinara mesečno - rekao je Mali.

On je ponovio da je ključ u tome što, prema njegovim rečima, tržište rada funkcioniše i što danas znatno veći broj ljudi ima posao nego ranije.

Nikezić je uzvratio tvrdnjom da građani upravo kroz keš kredite nadoknađuju ono što im nedostaje za svakodnevne troškove, od odmora do porodičnih proslava.

Prema njegovoj proceni, prosečnoj porodici bi bilo potrebno još najmanje oko 500 evra više mesečno u odnosu na sadašnja primanja.

Bajatović je dao nešto drugačiju računicu i naglasio da mnogo zavisi od toga da li porodica ima rešeno stambeno pitanje.

 - Ako četvoročlana porodica ima svoj stan ili svoju kuću, mislim da joj je potrebno od 1.000 do 1.500 evra - rekao je Bajatović.

On je dodao da u računicu treba uključiti i relativno niže troškove gasa i struje, ali i činjenicu da veliki broj građana u Srbiji živi u sopstvenim nekretninama.

Mali o cenama i inflaciji: „Nije nastala u Srbiji, uvezena je spolja – danas je 2,2 odsto“

Siniša Mali rekao je da građani i dalje osećaju posledice prethodnog inflatornog udara, iako je rast cena danas znatno sporiji nego pre dve ili tri godine.

 - Od 2020. ide jedna kriza za drugom. Imali smo koronu, zatim rat u Ukrajini, energetsku krizu, a sada i sukob u Persijskom zalivu. Ceo svet se suočava sa rastom cena zbog geopolitičkih problema - rekao je Mali.

On je naglasio da je, prema njegovom stavu, reč pre svega o inflaciji koja je u Srbiju stigla spolja.

 - To nije inflacija izazvana iznutra, to je uvezena inflacija - rekao je Mali.

Tokom njegovog izlaganja došlo je do nove rasprave u studiju, uz dobacivanja da je Srbija imala višu inflaciju od pojedinih evropskih zemalja. Mali je insistirao da završi odgovor i poručio da su upravo teme životnog standarda i cena među najvažnijima za građane.

Podsetio je na mere države iz prethodnih godina, navodeći da su tokom visokog rasta cena hrane regulisane cene 81 kategorije proizvoda u supermarketima.

 - Maksimalno smo stabilizovali inflaciju. Isto smo ove godine radili sa lekovima, a sa gorivom smo reagovali smanjenjem akciza - rekao je Mali.

On je zatim izneo podatke o inflaciji za ovu godinu.

 - Inflacija u julu bila je 1,9 odsto, a u avgustu 2,2 odsto - rekao je.

Mali je tvrdio da se sa problemom rasta cena trenutno suočavaju i razvijenije evropske zemlje, navodeći Nemačku i Francusku kao primere.

Prema njegovim rečima, država životni standard građana čuva kroz visoku zaposlenost, realni rast plata i penzija, kao i kroz direktne intervencije kada dođe do poremećaja na tržištu.

 - Kroz punu zaposlenost čuvamo standard građana Srbije, kroz realan rast plata i penzija čuvamo standard i kroz sve mere koje preduzimamo - rekao je.

Na kraju se ponovo vratio na poređenje sa 2012. godinom.

 - U avgustu 2012. stopa inflacije bila je 12,2 odsto. Dakle, dvocifrena stopa inflacije - rekao je Mali.

Mali i Bajatović o problemima ekonomije: „Oligopoli moraju da se razbiju, a stabilan kurs čuva standard građana“

Dušan Bajatović ocenio je da jedan od ozbiljnih problema srpske ekonomije predstavljaju oligopoli, posebno u trgovini, bankarskom sistemu i drugim velikim sektorima.

 - Dogovore se dva, tri, četiri najveća trgovinska lanca i diktiraju cene. Oligopoli moraju da se razbiju - rekao je Bajatović.

On je dodao da postoje institucije koje bi time trebalo da se bave, ali da je pitanje koliko efikasno rade svoj posao.

Siniša Mali potom je fokus vratio na inflaciju, kupovnu moć i devizni kurs, ističući da je stabilan dinar jedan od ključnih faktora očuvanja životnog standarda.

 - Najveći uzrok visoke inflacije uvek je devizni kurs. Deset godina unazad Srbija ima stabilan devizni kurs - rekao je Mali.

On je podsetio da je od 2008. do 2012. godine kurs evra, prema njegovim rečima, porastao sa oko 80 na oko 120 dinara.

 - Kurs je divljao iz dana u dan. Dinar je slabio i time se urušavala kupovna moć građana Srbije i njihov životni standard - rekao je Mali.

Ponovo je pomenuo Dejana Šoškića, tvrdeći da je upravo politika iz tog perioda dovela do visoke inflacije.

 - U 2012. godini stopa inflacije bila je 12,2 odsto, bez ovakvih spoljašnjih kriza kakve danas imamo - rekao je Mali.

On je upozorio da bi, prema njegovom tumačenju ranijih Šoškićevih izjava, povratak takve politike značio ponovno slabljenje dinara i dodatni pritisak na standard građana.

 - To je bila katastrofa za kupovnu moć građana Srbije - zaključio je Mali.

„Srbija se promenila, vi i dalje živite u 2012. godini“

Rasprava Siniše Malog i Dušana Nikezića dodatno se zaoštrila oko podataka o inflaciji i ekonomskim rezultatima, uz konstantna međusobna upadanja u reč.

Nikezić je osporavao brojke koje je Mali iznosio, pozivajući se na podatke Ministarstva finansija, dok je Mali insistirao da se ne može porediti današnja situacija sa periodom kada je, prema njegovim rečima, ekonomija Srbije bila u znatno težem položaju.

Voditelj je više puta pokušavao da prekine raspravu, upozoravajući da gledaoci ne mogu da čuju nijednog sagovornika dok govore istovremeno.

Mali je potom ponovio da je aktuelni rast cena posledica spoljašnjih okolnosti i rata u Persijskom zalivu, dok je Nikezić osporavao takvo objašnjenje.

 - Uvezena je spolja, zbog rata u Persijskom zalivu, gde su cene goriva i svega otišle u nebo - rekao je Mali.

On je zatim poručio da se Srbija u međuvremenu značajno promenila i da poređenje sa ekonomskom politikom iz perioda do 2012. godine ostaje, prema njegovom mišljenju, ključno.

 - Oni i dalje žive u 2012. godini. Srbija se u međuvremenu promenila - rekao je Mali.

Rasprava Siniše Malog i Dušana Nikezića dodatno se zaoštrila oko podataka o inflaciji i ekonomskim rezultatima, uz konstantna međusobna upadanja u reč.

Nikezić je osporavao brojke koje je Mali iznosio, pozivajući se na podatke Ministarstva finansija, dok je Mali insistirao da se ne može porediti današnja situacija sa periodom kada je, prema njegovim rečima, ekonomija Srbije bila u znatno težem položaju.

„Ne trošimo, investiramo – BDP sa 35 skočio na 97 milijardi evra“

Siniša Mali nastavio je raspravu tvrdnjom da je stabilan devizni kurs jedan od najvažnijih elemenata zaštite građana koji imaju kredite.

Kao primer naveo je građanina sa zaradom od 120.000 dinara i kreditom od 300 evra mesečno.

 - Ako bismo sproveli politiku da kurs ode sa 80 na 120 dinara za evro, tih 36.000 dinara rate postaje 54.000. To je 216.000 dinara godišnje dodatnog troška, ne vašom krivicom, nego zato što se neko igra deviznim kursom - rekao je Mali.

On je ponovio da upravo zbog toga smatra opasnom politiku slabljenja dinara.

Na pitanje dokle će se Srbija zaduživati, Mali je odgovorio da se država, prema njegovim rečima, ne zadužuje radi potrošnje, već radi ulaganja.

 - Srbija se ne zadužuje da bi trošila. Srbija se zadužuje da bi investirala - rekao je Mali.

Kao potvrdu toga naveo je odnos javnog duga i bruto domaćeg proizvoda.

 - 2012. godine udeo javnog duga u BDP-u bio je 52,5 odsto. Danas je 43,7 odsto - rekao je.

Dodao je da je BDP Srbije u međuvremenu, prema njegovim rečima, porastao sa oko 35 milijardi na 97 milijardi evra.

Mali je naglasio da nije presudno samo koliko se država zadužuje, već u šta se taj novac ulaže.

 - Mi investiramo u auto-puteve, brze saobraćajnice, brze pruge, zdravstvo, škole, u sve što podiže kvalitet života i čini ekonomiju konkurentnijom i atraktivnijom - rekao je.

Prema njegovim rečima, upravo takva ulaganja stvaraju prostor za nova radna mesta, dolazak novih fabrika, veće plate i penzije.

 - Nije pitanje iznosa duga, nego u šta se ulaže. Ako BDP raste brže od duga, onda stvarate novu vrednost za državu i građane - rekao je Mali.

Na kraju je poručio da današnji BDP od oko 97 milijardi evra, u odnosu na oko 35 milijardi ranije, pokazuje koliko je ekonomija Srbije porasla.

 - Srbija je danas mnogo jača i snažnija ekonomija nego 2012. godine - rekao je Mali.

„Mi jedini imamo jasan plan – prosečna plata 1.200 evra, penzija i minimalac 650“

Siniša Mali nastavio je polemiku porukom da svako ko tvrdi da je bilo nezakonitosti treba da podnese prijavu, dodajući da, kako kaže, za 15 godina nije podneta nijedna.

Potom se vratio na stanje ekonomije iz ranijeg perioda i naveo da je tada budžetski deficit iznosio 6,2 odsto, dok je deficit platnog bilansa bio veći od 10 odsto BDP-a.

 - Sećate li se tog kraha naše ekonomije? - upitao je Mali.

On je zatim poručio da se takav scenario, prema njegovim rečima, nakon 2018. godine nije ponovio i prebacio fokus na planove za naredni period.

 - Mi smo jedini rekli kuda idemo. Srbija 2027 – skok u budućnost - rekao je Mali.

Naveo je da je prosečna plata danas 1.034 evra, a da je cilj da u decembru dostigne 1.200 evra.

 - Hoćemo da prosečna penzija bude 650 evra i minimalna zarada 650 evra - rekao je Mali.

Na kraju je postavio pitanje da li su građani čuli sličan konkretan ekonomski plan od Studentske ili drugih opozicionih lista.

Bajatović najavio novu ekonomsku fazu Srbije

Dušan Bajatović ocenio je da je dosadašnji ekonomski model Srbije dao rezultate, ali da će u narednih godinu ili dve morati da se menja.

 - Ovaj ekonomski model koji smo do sada koristili, gde je država najveći motor razvoja i najveći investitor, moraće da se promeni za godinu-dve. Biće iscrpljen - rekao je Bajatović.

On je naglasio da podržava ono što je do sada rađeno i da SPS ne beži od odgovornosti za ekonomsku politiku u kojoj je učestvovao.

 - Mi smo u tome zajedno, tu smo saučesnici i ne bežimo od toga - rekao je.

Prema njegovim rečima, završetak Ekspa trebalo bi da označi prelazak u novu fazu razvoja.

 - Sa završetkom Ekspa ovaj model se završava. Do tada moramo da pripremimo novu fazu razvoja Srbije - rekao je Bajatović.

On smatra da u budućnosti rast ne bi trebalo toliko da zavisi od državne potrošnje i velikih javnih ulaganja, već da moraju da se pronađu novi razvojni programi i dodatni izvori rasta.

 - Ne može najveći deo prihoda budžeta da bude na strani potrošnje. Trebaju nam dodatni razvojni programi, dodatne pare i novi izvori rasta - poručio je.

Mali je tokom rasprave insistirao i na tome da se ekonomski rezultati porede sa prethodnim periodom, dok je Bajatović naglasio da sada treba otvoriti pitanje šta dolazi nakon sadašnjeg investicionog ciklusa.

„Dve godine blokirate škole i fakultete, a sad pričate o korupciji“

U samom finišu debate došlo je do nove žestoke rasprave u kojoj su sagovornici govorili gotovo istovremeno, a Siniša Mali je fokus prebacio na pitanje korupcije i političke odgovornosti.

Nakon poruke da bi nova vlast proveravala sve ugovore i analizirala moguće koruptivne poslove, Mali je odmah uzvratio pominjanjem Dejana Šoškića.

 - Dejan Šoškić je bio guverner Narodne banke, a u isto vreme i vlasnik privatne firme koja je prodavala softver poslovnim bankama u Srbiji. O čemu vi govorite? - rekao je Mali.

On je potom optužio političke protivnike da su i ranije imali priliku da pokažu kako se bore protiv korupcije.

 - Svi ste ogrezli u korupciji, svi ste uništili Srbiju do 2012. godine, a sada se javljate kao da ćete vi nešto da rešavate - rekao je Mali.

U studiju je zatim nastala potpuna rasprava, uz međusobna dobacivanja i upadanja u reč, dok je voditelj pokušavao da zadrži kontrolu nad emisijom.

Mali se u završnici vratio i na proteste, blokade i nasilje iz prethodnog perioda.

 - Dve godine rušite državu. Dve godine blokirate škole, blokirate fakultete - rekao je Mali.

On je dodao da policija i nadležni organi treba da rade svoj posao u slučajevima nasilja i kršenja zakona.

Debata je završena uz ocenu voditelja da je ovo bio „pokušaj debate“, nakon čega se zahvalio gostima i gledaocima.

Preporučujemo

Politika

0 2

VUČIĆ U SREMSKOJ MITROVICI: Nismo isti! Oni su Hagu u džaku izručili svakog Srbina kog su tražili

01. 10. 2026. u 21:56

Politika

0 0

Mali se krsti - ko o čemu, Nikezić o poštenju! (VIDEO)

01. 10. 2026. u 21:55

Politika

0 1

STUDENTSKA LISTA = PRAZNA STOLICA Brnabić: Tako bi i Srbiju sutra predstavljali

01. 10. 2026. u 21:26

Politika

0 0

BLOKADERSKA "STUDENSTKA LISTA" NIJE SMELA NIKOG DA POŠALjE NA DEBATU, MALI OTKRIO ZAŠTO: "Plan je da smanje plate i penzije!"

01. 10. 2026. u 20:54

Politika

Putin poslao poruku: Nadam se da će Vučić biti premijer Srbije

2026-10-01 19:20:00

Svet

Novi Putinov namet: Udara po džepu, evo kako to utiče na Ruse u Srbiji

2026-10-01 15:39:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije