RAČUN iznosi četiri evra i 23 centa. U ruci držim dve kovanice od po dva evra. Zavlačim ruku u desni džep od pantalona. Izvlačim na svetlo dana olovku, dopola potrošen paketić žvakaćih guma, nekoliko zgužvanih računa, ključ od stana i neke druge sitnice koje obično poispadaju u ovakvim prilikama. Spuštam levu ruku u drugi džep u čijem dnu je sitnina izbušila finu rupicu. Kroz otvor niz nogavicu počinje da se kotrlja hladan novčić, pre nego što zvekne o izlizane podne pločice supermarketa. Dvadeset centi. Nedostaju još tri. Molim prodavačicu da me sačeka dok ne odem do stana i ne donesem ostatak, prisećajući se sličnih situacija sa drugačijim epilogom na nedavnom odmoru u Beogradu.

- Nemam sitno!

- Ajte molim vas, komšija, daćete sledeći put!

RAZMIŠLjAM, dok prevaljujem dva puta po 500 metara zbog tri centa, zbog čega imamo tako osoben odnos prema sitnom novcu. Verovatno zbog toga da bismo pokazali da nismo konvencionalni. Zato što je to dobar način da učinimo uslugu, ostavimo lep utisak i budemo galantni.

Kusur ne uzimamo jer nam dinar koji nismo uzeli neće tražiti na drugoj strani. Zato što za kusur ništa ne može da se kupi. Zbog toga što nas svi kusuri ovog sveta neće učiniti bogatim. Jer nam fali mnogo, pa to malo nije toliko važno. Kad nemamo mnogo, ne treba nam ni ovo malo! Jer nismo formalisti. Zbog sitne pažnje. Da pokažemo da ima i važnijih stvari u životu.


Pročitajte još - ZAPISI IZ PARIZA: Identitet


Siću ne volimo jer hoćemo bar malo da obezvredimo ono čime se sve vrednuje. Jer želimo da se osetimo vladarima sopstvenog života. Da budemo gospodari situacije. Zato što nije sve u novcu. Jer nećemo propasti zbog dva dinara. Zato što nam se tako hoće! Baš zato što smo u minusu. Zbog toga što nismo racionalni. Zato što nismo cicije. Izem ti tri centa! Jer nismo sitničavi. Zato što ne volimo principe po svaku cenu. Ne šljivimo ih ni pet para!

NE pravimo pitanje oko dinarčića jer se sećamo vremena kada su i mnogo veće nule bile manje vredne. Zato što je to kamata za obračun sa skupim životom. Jer nemamo vremena da čekamo da nam ga vrate. Zato što nismo uobraženi. Jer smo iznad toga. Zato što nećemo da se bakćemo sitnicama. Zbog toga što volimo da se familijarizujemo. Da bismo izmamili osmeh kasirke. Zbog one slatke neizvesnosti na kraju dana kada se prebrojava pazar. Da se bar za nešto pitamo. Zbog toga što novac ne cenimo dovoljno. Jer se bavimo krupnijim stvarima. Zato što su male stvari malo važne. Zato što je malo od malo - malo. Zbog toga što smo odrasli uz "Dva dinara, druže". Zato što retko slušamo klasičnu muziku. Jer dok lumpujemo potrošimo mnogo više.

OPUŠTEN odnos prema kusuru imamo zato što nam je mrska izreka da je u čistom računu duga ljubav, jer ne volimo iz računa. Zato što hoćemo da pobedimo egzaktne nauke. Da se osvetimo profesoru za dvojku iz matematike! Zato što smo na svoju ruku i ponosimo se time. Jer volimo da dajemo i da primamo. Zato što nismo Zapad. Jer ne volimo da hodamo petsto metara tamo-amo. Zato što za malu sumu možemo da ispadnemo veliki. Zato što kod nas dva i dva nisu uvek četiri. Zbog toga što nam sitnina buši džepove.

Da ne detaljišemo!