Vedrana Rudan o napadima na Severinu: A da je spalimo? Ipak je ona, je li, snimila onaj “film”?

Hrvatska spisateljica i kolumnistkinja Vedrana Rudan, poznata po britkom jeziku, kao i da se ne libi da svoje mišljenje iznese o svemu što joj zasmeta, u novoj kolumni komentarisala je slučaj Severine i njene borbe za starateljstvo sa biznismenom Milanom Popovićem.

Njenu kolumnu prenosimo u celini:

Kad u Hrvatskoj govorimo o ženama žrtvama prodaje nam se uvek ista slika. Nepoznata žena mrtva leži u sobi, ili neka druga nepoznata žena razvaljene vilice jeca u „Provjerenom“. S nepoznatim siroticama svi saosećamo.

Sme li Severina, jedinica za žensku moć na ovim “našim” prostorima, biti žrtva? Ne sme i nije i onda kad jest. Nedeljama smo na svim portalima čitali detalje o njenoj agoniji. Žena je čak, na užas celokupne javnosti, sazvala konferenciju za medije i zatražila pomoć. Ne sećam se da je jedna od trenutno trendi borkinja za ženska prava stala na njenu stranu. Severina je ipak samo “pevaljka”.

PROČITAJTE JOŠ -Vedrana Rudan o napadima na Srbe i zašto su Hrvati - zečevi

Iste žene koje su spremne izaći na ulicu i urlati u mikrofone šta misle o zlostavljačima, odlaziti u Sabor i prozivati Plenkovića zbog nečinjenja kad govorimo o “žrtvama zlostavljanja”, u Severini ne mogu videti zlostavljanu majku. Zaslepljene su predrasudama onako kako je to većina “običnih” ljudi koji misle da te slava i status mogu zaštiti od zla.

Ne mogu. Znate priču. Severina ima sina, dobila ga je u vezi s “moćnim, belim, heteroseksualnim muškarcem”. On koji je, poput sebi sličnih mužjaka ostavljenih od partnerki, u rat protiv bivše žene uključio sve “resurse”, može samo pobediti. Ona nema nikakve šanse.

To što se kod mužjaka ljubav prema detetu najsnažnije probudi kad ga napusti majka deteta, mi razvedene, mi koje smo ih ostavile, mi koje smo živele s partnerima kojima se jebalo za decu pre rastave, sve o tome znamo. Pa ipak, kad svojom voljom napustimo paklenu vezu, ili mi obične, ili Severina, prolazimo na isti način. Moramo se rukama i nogama boriti da nam se prizna status majke iako smo, je li, ipak samo kurve. Da smo majke, ostale bismo s tatom dok on ne odluči kad će iz svog života šutnuti nas i decu.

Pratim Severininu priču, čekam da se javi neka od dežurnih borkinja i krene Severini u pomoć. Uzalud. Priča nije baš tako komplikovana. Severina ima dečačića koji ide u školu, Severina je žena koja radi svaki dan duže od osam sati, Severina ima muža koji može da ode u školu i “pokupi” njeno dete. Pa ipak…

Kod nje ono što je svima u Hrvatskoj normalno ne može ići glatko. Imam unuka Krešu. Moj sin, poput Severine, radi od jutra do sutra. Njegova uspešna žena više je u avionu nego na zemlji. Po dete najčešće odlazi moj muž koji mu nije “pravi” deda. Nikome iz škole ne pada na kraj pameti da moju nevestu proglasi nemajkom zato jer je ne viđaju često, moga sina neocem jer radi po čitave dane, a moga muža “nededu” otimačem sirotog deteta. Učiteljice moga unuka su tolerantna, topla, ljudska bića koja znaju svoj posao i koja vole decu.

Pred školom moga Kreše možete videti kako na decu čekaju starija braća, none, dede, tetke, susedi. Roditelji se bore za život, vremena su teška, forma je nebitna. Važno je da po dete odlazi neko ko mu je blizak ili neko ko ga voli. Sigurna sam da Severinin suprug voli Severininog sina, da njen sin voli svoga očuha i tu bi priči oko “preuzimanja” deteta iz škole trebao biti kraj.

Ali nije. Zato jer tata misli… Ako tata misli da bi samo on trebalo da bude ispred škole dok Severina radi zašto pred školom ne podigne šator ili u školskom dvorištu kuću? Poznajući Bandića građevinsku dozvolu dobio bi pre nego bi je zatražio. Dodatni smrad u ovu zaista nečuvenu priču unosi činjenica da je tata školi poklonio dečje igralište. Kad školi igralište pokloni otac deteta koji je u žestokom sukobu s majkom deteta, od tog sukoba je strašniji samo sukob interesa preko kog se sramotno i olako prelazi. Gde ste, borkinje? Gde ste, pravobraniteljice? Nigde pravde na vidiku samo zato jer je u ovoj prljavoj priči mama Severina.

A da spalimo Severinu? Ipak je ona, je li, snimila onaj “film”?