Crna Gora: Hrana sve skuplja, a zarade stoje u mestu

PREMA poslednjim podacima Monstata, u odnosu na prošlu godinu povećane su cene velikog broja osnovnih životnih namirnica, dok istovremeno zarade gotovo da se nisu ni mrdnule.

Kako je Zavod za statistiku pre nekoliko dana objavio, u poređenju sa julom prošle godine najviše su poskupela čvrsta goriva, poput uglja i drveta, i to za 15,3 odsto. Nakon goriva, najviše su porasle cene povrća, koje je u odnosu na lani skuplje gotovo sedam odsto, a hleb i žitarice za pet odsto. Mineralna voda, bezalkoholna pića i sokovi od voća i povrća skuplji su za 3,6 odsto, dok je voće poskupelo za tri, a meso za 2,6 odsto. Šećer, džem, med, čokolada i slatkiši su za 12 meseci poskupeli za 1,4 odsto, pokazuju podaci Monstata.

Da se cene hrane povećavaju iz godine u godinu, a plate ostaju iste, ističu i u Alternativi. Oni su nedavno uputili zahtev Ministarstvu rada i socijalnog staranja u kojem traže da se na osnovne životne namirnice - so, brašno, jaja, hleb, struju, vodu, lekove, voće i povrće - smanji ili ukine porez na dodatu vednost, te na taj način zaštiti najsiromašniji deo stanovništva.

- Dobili smo informaciju da će uskoro lekovi biti skuplji, jer je Vlada ukinula povlasticu da se na njih obračunava manji PDV, koji iznosi sedam odsto. To može da izazove povećanje cena i da pogodi socijalno ugrožene kategorije stanovništva. Samo na taj način država može da reaguje na sve veći socijalni pritisak. Činjenično stanje je da se cene povećavaju, a da su plate ostale iste već godinama. Povećanje troškova života prvo pogodi one najsiromašnije, dok oni najbogatiji ostaju imuni na te probleme. Pošto mi kao zemlja nemamo jasnu strategiju kako da reagujemo na povećanje cena, onda je najbolja mera da smanjimo ili ukinemo PDV na osnovne životne namirnice. Porez na stvari od kojih ne zavisi opstanak bi i dalje ostao isti, pa bi socijalno ugroženi ovog puta bili pošteđeni - navodi se u inicijativi upućenoj Ministarstvu.

Najavljujući 2019. godinu, predsednik Vlade Duško Marković poručio je da veruje da će ona biti godina većih zarada za zaposlene, i to ne samo u javnoj administraciji, već i u privatnom sektoru, te da će se ove godine stvoriti preduslovi za rast penzija i poboljšanja standarda za zaposlene u obrazovanju, zdravstvu i u drugim sektorima.

Pročitajte još: Crna Gora: Spas je u kupovini na akciji

Međutim, prema Smernicama makroekonomske i fiskalne politike za period 2019/2022, u 2019. godini je predviđen rast prosečne zarade od jedan odsto, dok se očekuje inflacija od 1,3 odsto. Za naredne tri godine predviđen je rast zarada od po 0,5 odsto, dok će inflacija iznositi od 1,5 do dva odsto, odnosno rast inflacije biće tri ili četiri puta veći u odnosu na rast zarada. Time će se nastaviti obezvređivanje rasta zarada.

U zemljama u komšiluku, kako pokazuje njihova statistika, plate su značajnije rasle. U Hrvatskoj je za četiri godine prosečna neto zarada porasla sa 753 na 877 evra, a u Sloveniji sa 1.013 na 1.113. U Srbiji je zarada uvećana sa 376 na 469 evra, a u Makedoniji sa 360 na 408 evra. U Republici Srpskoj prosečna zarada povećana je sa 424 na 464 evra, a u Federaciji BiH sa 423 na 479.

PROSEK

NAJVEĆE povećanje zarade u Crnoj Gori bilo je u 2016. u odnosu na 2015. godinu, kada je porasla za 19 evra, odnosno sa 480 na 499 evra. Glavni razlog za taj rast bilo je povećanje plata u javnom sektoru u kategorijama A i B, odnosno za oko 800 najvećih državnih funkcionera. Rast njihovih zarada bio je za oko 30 odsto, a kako se to odnosilo na plate koje su već bile veće od proseka, to je na prosečnu zaradu uticalo sa tri odsto.