Rak godišnje pokosi 1.300 Crnogoraca

ODBOR za zdravstvo, rad i socijalno staranje u Crnoj Gori odbio je predlog Posebnog kluba poslanika da se formira odbor koji bi ispitao posledice NATO bombardovanja po zdravlje crnogorskih građana. U vladajućoj koaliciji tvrde da nemaju registar obolelih iz 1999, pa je, kako kažu, nemoguće uraditi uporednu analizu.

NATO snage su pre 20 godina bombardovale tadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju 78 dana. Bacile su projektile i na Crnu Goru, i to na Lušticu, Murino, aerodrom u Podgorici. Na Lušticu je, podseća doktorka Vera Bulatović, iz Demokratskog fronta, palo 480 projektila, od čega 300 sa osiromašenim uranijom, kojem, kako ističe, treba četiri miliona godina da se razgradi.

- Danas u Crnoj Gori godišnje oboli 3.000 ljudi od neke vrste kancera, a čak ih 1.300 umre. Neophodno je ispitati da li je rast broja obolelih posledica NATO bombardovanja, da li je štetu po zdravlje ljudi naneo osiromašeni uranijum i projektili koji su padali ne samo po Crnoj Gori, već i Srbiji, Kosovu i Bosni. Sve to je došlo vazduhom u Crnu Goru. Ne smemo reći da smo članica Alijanse i da o tome ne smemo i ne treba da govorimo. Smemo i moramo da pričamo, jer ćemo tako da dobijemo naučna saznanja i da utvrdimo zašto raste broj obolelih od najtežih bolesti - prokomentarisala je doktorka Bulatović.

Pročitajte još - SRAMNA ODLUKA U CRNOJ GORI: Karcinom kosi, a vlast ne haje

Aleksandar Damjanović, jedan od podnosilaca inicijative, podseća da su zbog situacije na terenu svojevremeno vlade Holandije i Italije povukle svoje vojnike iz mirovne misije na Kosovu. Zato bi trebalo, kako podvlači, preispitati da li je NATO bombardovanje ostavilo posledice po zdravlje građana u Crnoj Gori.

- Ne radi se o partijskoj i političkoj inicijativi, već o tome da ovo bude zajednički interes ovog doma, da Parlament da svoj doprinos da se razreši dilema, u skladu sa svojim kapacitetima i na način kako je predviđeno odlukom - poručio je Damjanović.

U vladajućoj koaliciji tvrde da je teško dokazati da li je NATO bombardovanje ostavilo posledice po zdravlje ljudi. Suad Numanović kaže da nije postojao registar o broju obolelih od najtežih bolesti pre 20 godina, pa je, kako je rekao, teško dokazati da li je to više ili manje danas nego 1999. godine.

Doktor Halil Duković smatra da se radi o inicijativi kojom bi se prikupili dodatni politički poeni i saglasan je sa kolegom Numanovićem, da je teško 20 godina nakon bombardovanja utvrditi činjenice, odnosno dokazati da li je obolevanje posledica NATO intervencije.

- Stava sam da to treba poveriti struci i nauci. Danas to da mi u Parlamentu donosimo neke stručne zaključke ne mogu podržati. Zašto onda imamo Institut za javno zdravlje? - zapitao je Duković.

ISTRAJNI U BORBI

PODNOSIOCI predloga, Posebni klub poslanika, kako su naglasili, ostaće istrajni i dalje će inicirati priču o formiranju odbora za ispitivanje posledica NATO bombardovanja po zdravlje građana, i to na nekoj od narednih sednica Skupštine.

Pročitajte još - Posle bombi rak kosi 1.300 ljudi godišnje

ZDRAVI STILOVI ŽIVOTA

VEOMA je teško i gotovo nemoguće retroaktivno obezbediti odgovarajuće podatke u vezi sa periodom bombardovanja, koji bi bili neophodni za adekvatnu analizu. Mislim da su danas posledice teških bolesti i droga, alkohol, duvan, pa bi trebalo više da radimo na promociji zdravih stilova života - prokomentarisao je Suad Numanović.