PREDLOG posebnog kluba poslanika o obrazovanju odbora za ispitivanje posledica NATO bombardovanja 1999. godine na zdravlje građana Crne Gore nije uvršten u dnevni red parlamenta zahvaljujući glasovima vladajuće većine - DPS, Socijaldemokrata, Bošnjačke stranke, Liberalne partije, Hrvatske građanske inicijative i Albanci odlučno.

- I dvadeset godina nakon NATO vazdušnih napada postoje dileme o uticaju bombardovanja na zdravlje stanovništva. To su ispitale i neke NATO države, poput Italije koja je formirala parlamentarnu komisiju da bi utvrdila posledica NATO bombardovanja na vojnike koji su učestvovali u operacijama - kaže predsednik Posebnog kluba poslanika Aleksandar Damjanović. - S obzirom na to da je Crna Gora bombardovana na više lokacija i osiromašenim uranijom, a imajući u vidu činjenice o porastu broja bolesti karcinoma u zadnjih 20 godina, smatrali smo da ima potrebe da se privremeni odbor pozabavi ovom problematikom i otkloni dileme.

Jedan od motiva za formiranje odbora bio je apel javnosti koji je potpisalo više od dvesta intelektualaca i učesnika javnog života iz Crne Gore, na inicijativu pokreta "Ne u rat, ne u NATO". Ali i to što dosad nije sprovedeno nijedno ispitivanje koje bi potvrdilo ili opovrglo sumnje da je bombardovanje ostavilo negativne posledice na zdravlje građana Crne Gore.

Pročitajte još - NE ZANIMA IH PORAST OBOLELIH OD KARCINOMA: Skupština Crne Gore odbila utvrđivanje posledica NATO zločina

Radan Nikolić, predsednik Udruženja boraca ratova od 1990. Crne Gore, kaže za "Novosti" da odbijanjem da se formira odbor, vlast doprinosi da se posledice NATO bombardovanja ne saniraju.

- Režim čini sve da se agresija 1999. zaboravi iako smo svedoci bombardovanja Luštice i rta Arza, okoline Podgorice, Andrijevice, Murine, gde je bilo i žrtava. Odbijaju da se zločin osudi, da se narodu pomogne da ne umire od raznih vrsta karcinoma. Surova je ova odluka vlasti kojom želi da se dodvori NATO agresoru. Poklanjaju im Sinjajevinu za poligon, a Slovenija koja je takođe članica Alijanse čuva svoje prirodne lepote i ispituje posledice bombardovanja u Srbiji i Republici Srpskoj jer se plaši za zdravlje svojih građana - kaže Nikolić.

Pročitajte još - Poslanici traže da se ispitaju posledice NATO bombi u Crnoj Gori

Nedavno je direktor Klinike za onkologiju i radioterapiju Kliničkog centra prof. dr Vladimir Todorović izjavio da u Crnoj Gori trenutno ima više od 3.000 novoobolelih od karcinoma i da ova opaka bolest godišnje odnese oko 1.300 života. Samo na klinici na čijem je on čelu, na lečenju je oko 2.000 onkoloških pacijenata, što je čak za tri puta više nego pre devet godina kada ih je bilo - 650.

RADIOAKTIVNI OTPAD

VLADA Crne Gore je 1. aprila 2004. godine saopštila da je radioaktivni otpad sa rta Arza propisno odložen i da je prostor u celosti saniran od oko trista bombi sa osiromašenim uranijumom koji su tokom NATO agresije pali na ovom terenu koji se nalazi na samom ulazu u Boku kotorsku. U to vreme Centar za ekotoksikološka ispitivanja pozvao se na podatke Alijanse da je od 480 bačenih projektila - 300 bilo sa osiromašenim uranijom, a na samoj Arzi bilo je 88 kilograma tog otpada.