IAKO je prosečna zarada bez poreza i doprinosa, prema podacima Monstata, u aprilu iznosila 511 evra, realne zarade su znatno niže u odnosu na taj prosek. Prema nezvaničnim saznanjima, zarade drastično osciliraju i znatno su ispod zvaničnog iznosa prosečne plate. U prilog statistici ići će i najavljeno povećanje minimalca, dok radnicima ono neće značiti mnogo, smatraju analitičari.

Prema podacima Monstata iz decembra prošle godine, najmanji prosek zarade bio je u sektoru administrativne delatnosti, i to 321 evro, dok je najveći prosek plate u istom mesecu bio u finansijskom sektoru i iznosio je nešto više od 1.000 evra. Međutim, prema nezvaničnim informacijama, službenik u banci mesečno zaradi oko polovine tog proseka, odnosno oko 450-500 evra. To znači da su bankarski službenici plaćeni po satu u iznosu od oko 2,8 evra, pod uslovom da sedmično rade 40 sati, kako je to predviđeno Zakonom o radu.

Statistika, takođe, kaže, da su plate u sektoru trgovine oko 375 evra, dok u stvarnosti prodavci koji su zaposleni na trafikama i supermarketima mesečno prime minimalnu zaradu u iznosu od 193 evra, ili tek nešto preko tog iznosa. Zaposleni u tom sektoru, prema nezvaničnim saznanjima, rade šest dana u sedmici, i to po osam ili deset sati. To znači da značajan broj zaposlenih u tom sektoru sedmično radi između 48 i 60 sati, a po satu su plaćeni između 0,83 evra i jednog evra. Po Monstatu u saobraćaju je prosek zarade 558 evra, a vozač taksija u najboljem slučaju mesečno zaradi oko 150 evra manje od toga.

Prema mišljenju ekonomskog analitičara Veska Pejaka (Alternativa) prosečnu zaradu od oko 500 evra koju Monstat navodi kao zvanični podatak, ne prima ni 10 odsto radnika u Crnoj Gori.

Pročitajte još - CRNA GORA MEĐU NAJSIROMAŠNIJIM U EVROPI: Plata tanka za ceo mesec

- Monstat je našao način da kroz proračune predstavi tu zaradu kao neki prosek, što je daleko od istine. Prosečna zarada u Crnoj Gori mnogo je bliža cifri od 350 evra. Gotovo polovina zaposlenih prima preko banke minimalnu zaradu od 193 evra, pa ostaje nejasno kako prosek može biti 500. To znači da Monstat prikriva krađu nekih privrednih subjekata - kazao je Pejak za "Novosti".


Vesko Pejak


Kada je reč o najavljenom povećanju minimalca, sa 193 na 222 evra, on ističe da je to samo statistički podatak i ništa više.

- Od tog povećanja jedino će koristi imati banke, jer će veći deo plate ići preko njih. Naime, većina zaposlenih preko banke prima 193 evra, dok ostatak plate dobijaju "na ruke". Sada će samo veći deo dobijati preko banke, a smanjiće im se deo koji ide "na ruke". Velika pobeda Vlade Crne Gore je u stvari samo loš vic koji nikome neće biti smešan - smatra Pejak.

Podsetio je i da je Alternativa predlagala da se minimalna zarada poveća na 350 evra, što bi, kako tvrdi, radnicima koji rade u trgovini značilo povećanje plate od najmanje 50 evra.

- Vlada nije prihvatila predlog jer na njih vrše pritisak jaki privatnici, koji ni sad ne plaćaju poreze. Smešno je da oni koji krše zakon uslovljavaju držvu da im izađe u susret, to može samo u Crnoj Gori - kazao je Pejak.

Pročitajte još - CG: Plata niska - doprinosi visoki

DOBRE PLATE U MAŠTI

DA je prosek daleko od realnosti, smatra i predsednik Opštinskog odbora Radničke partije Podgorice Radovan Tošković (na slici).

- Hvalospevi režima da nam je prosečna plata među najvećim u regionu postoji isključivo u njihovoj izvitoperenoj mašti, a, u stvari, enormno je bogaćenje družine koja decenijama pljačka i uništava Crnu Goru. Bratstvo milionera i milijardera se ne širi, već se uvećaju samo njihovi profiti koji nama imaginarno podižu prosek, pa na taj način režim, fizički i mentalno, troši poslednje resurse zdravog razuma građana - kazao je Tošković.