IAKO troškovi života konstantno rastu, minimalna zarada od 193 evra u Crnoj Gori se nije menjala od 2013. godine i danas je najniža u regionu. Iz Unije slobodnih sindikata još početkom godine poslali su alarm nadležnima u državi zahtevajući dogovor i njeno povećanje na 250 evra, što je 60 odsto od prosečne zarade u Crnoj Gori, koja je, prema poslednjem obračunu statističara, iznosila 511 evra.

- Naša je namera bila da usaglasimo stavove na nivou socijalnih partnera do početka godišnjih odmora u državnom sektoru - kaže za "Novosti" član predsedništva Unije Vukašin Zogović.

Međutim, prema informacijama koje stižu iz Ministarstva finansija, sada od toga nema ništa.

Pročitajte još: "Minimalac" u Crnoj Gori veći za 57 evra?

- Činjenica je da je minimalna zarada suviše niska, a doprinosi izuzetno visoki. I te dve stvari moraju se razmatrati zajedno i ja očekujem da će rešenja biti usvojena do kraja godina, a veći minimalac, odnosno niža opterećenja na zarade biti na snazi od 1. januara 2019. - poručio je ministar finansija Darko Radunović.

Minimalac u Crnoj Gori, prema podacima Poreske uprave, prima više od 17.000 zaposlenih, što je grad veličine prestonice Cetinja!

- U Crnoj Gori imamo 183.000 zaposlenih. Minimalnu zaradu prima njih 17.067. To znači da više od devet odsto radnika je osigurano na minimalnu zaradu od 193 evra - rekli su nam u Poreskoj upravi.

Najviše obračunatih takvih iznosa je u sektorima ugostiteljstva i to restoranima, pokretnim ugostiteljskim objektima, trgovinama na malo, prodavnicama, u građevinarstvu, odnosno kod izgradnje stambenih i nestambenih objekata. U Uniji slobodnih sindikata ističu da poslodavci, posebno u privatnom sektoru, isplaćuju zarade u visini minimalne.

- To im je zakonska obaveza. Ostatak isplaćuju na ruke, odnosno na crno. Na taj način na gubitku su zaposleni zbog manjih doprinosa na penzijsko-invalidsko osiguranje, ali i država, socijalni fondovi - ocena je Srđe Kekovića, generalnog sekretara Unije slobodnih sindikata.

Pročitajte još: CG: Na minimalcu ceo grad

Zasada u toj asocijaciji pozdravljaju najave o povećanju minimalca. U pregovorima o minimalnoj zaradi uključeni su, naravno, i poslodavci. Ne protive se povećanju, ali imaju uslov, a to je smanjenje poreza i doprinosa na zarade.

- To znači manje poreze i doprinose, ali i one koji se odnose na Fond rada, Privrednu komoru, profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje lica sa invaliditetom. Znatnije smanjenje tih opterećenja dovelo bi do rasta zarada. Osim toga, povećala bi se zaposlenost i eliminisala isplata dela zarada na crno - kategorični su u Uniji poslodavaca.


REGION

U uniji poslodavaca navode da je krajem prošle godine u privredi bilo 17.500 zaposlenih koji su osigurani na 193 evra, dok je više od 72.000 iz privatnog sektora bilo osigurano na 250 evra.

- Činjenica je da je minimalna zarada u Crnoj Gori najniža u regionu, ali i to da u okruženju imaju neoporezivi deo zarade. Primera radi, u Srbiji neoporezivo je 125 evra, a minimalac je 210 evra. U BiH, gde je minimalna zarada 203 evra, porezu ne podleže 150 evra. U Sloveniji su poreza i doprinosa oslobođene refundacije za troškove prevoza, prehrane, regresi za godišnji odmor - nabraja Mirza Mulešković iz Unije poslodavaca.