Sud u Strazburu o tužbi Slovenije protiv Hrvatska zbog LJubljanske banke

Na Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu u sredu je otvorena usmena rasprava o opravdanosti tužbe koju je Slovenija u septembru 2016. pokrenula protiv Hrvatske, vezano na potraživanja nekadašnje Ljubljanske banke Zagreb od hrvatskih preduzeća,

Reč je o potraživanjima iz 80-ih godina prošlog veka, kad je pravna prethodnica sadašnje Nove Ljubljanske banke (NLB) poslovala u Hrvatskoj, navodi agencija Hina.

Tokom rasprave koja je javna, zastupnici dveju strana predstaviće svoja stanovišta o predmetu tužbe i odgovarati na pitanja članova velikog sudskog veća koje mora da donese odluku da li je sud u Strazburu nadležan za taj predmet, pošto su na njemu tužbe država protiv država retkost, i po pravilu preuzima slučajeve vezane za kršenje ljudskih prava pojedinaca i grupa ljudi.

Ako se proglasi nadležnim, u nastavku postupka odlučuje o meritumu predmeta i tužbenom zahtevu, a odluka suda je konačna.

Pročitajte još - Ljubljanska banka od 2016. isplaćuje staru deviznu štednju

Slovenija navodi u tužbi, koju je usmeno predstavila visoka predstavnica vlade za pitanja sukcesije Ana Polak Petrič, da Ljubljanska banka Zagreb u proteklih 30-ak godina, uprkos brojnim sudskim postupcima koje je pokretala u Hrvatskoj, nije mogla da naplati svoja stara potraživanja iz 80-ih godina prošlog veka.

Prvenstveno se radi o potraživanjima koja su nastala kreditiranjem poduzeća, ali i fizičkih lica. Navodi da je tako oštećena za 429,5 miliona evra.

U tužbi takođe navodi da su hrvatske vlasti svojim "sistemskim" intervencijama u sudskim postupcima koje je pokrenula Ljubljanska banka onemogućile naplatu starih potraživanja od preduzeća kao što su "IPK Osijek" i Ina.

Dodaje se da je Hrvatska na taj način kršila više odredaba Konvencije o ljudskim pravima, koja “garantuje prava svim fizičkim i pravnim licima", koja jamči pravo na korišćenje imovine, pravo na pošteno suđenje i korišćenje pravnog leka, te pravo na jednakopravan tretman u postupku pred sudom.

"Odbacivanje zahteva Slovenije od strane Suda bi značilo da državna pravna lica ne uživaju takva prava i da Sud nije u stanju da garantuje zaštitu njihovih prava“, rekla je Polak Petrič.