UKUPNI javni dug Crne Gore na kraju prošle godine, prema izveštaju koji je Vlada Crne Gore usvojila na poslednjoj sednici, iznosio je 3.268,56 miliona evra, što je čak 70,99 odsto procenjenog bruto društvenog proizvoda. Kako se navodi u vladinom dokumentu, javni dug je za godinu porastao za više od pola milijarde.

- U odnosu na kraj 2017. godine, došlo je do povećanja državnog duga u ukupnom iznosu od 525,11 miliona evra, što je rezultat povećanja spoljnog duga za 546 miliona i smanjenja domaćeg duga za 20,9 miliona evra. Do povećanja spoljnog duga došlo je prvenstveno zbog zaduženja kod kineske Eksim banke, radi izgradnje prioritetne deonice auto-puta, emisije evroobveznica na međunarodnom tržištu, kao i kreditnog aranžmana uz garanciju Svetske banke zasnovane na javnoj politici - navodi se u izveštaju.

Pročitajte još - ROKOVI PUCAJU NA "MORAČICI": Deonica auto-puta od Smokovca do Mateševa neće biti završena kada je planirano

Ovolikim zaduženjem Crna Gora je značajno premašila kriterijum koji kroz Mastrihtski ugovor nalaže Evropska unija, a to je da dug ne sme da bude veći od 60 odsto BDP.

Pročitajte još - KAŠNjENjE MIMO PLANA: Rok za auto-put možda bude probijen

Prema rečima poslanika Demokrata Danila Šaranovića, iznos javnog duga govori o kontinuitetu pogoršavanja svih makroekonomskih pokazatelja u Crnoj Gori.

- Samo po osnovu javnog duga, svaki građanin je zadužen oko 5.000 evra. Pored toga, rast inflacije je veći od rasta penzija i zarada, što dalje znači da su realni iznosi penzija i zarada manji, te da je kupovna moć građana manja. Bitno je istaći i da je struktura BDP takva, da se on u najznačajnijem delu ostvaruje po osnovu prihoda od poreza - kazao je Šaranović za "Novosti".

Danilo Šaranović Foto okruženje.net

Šaranović je dodao i da konstantnim zaduživanjem, pretežno za servisiranje dospelih obaveza, pored kršenja Mastrihtskih kriterijuma, vlada krši i okvire iz fiskalne strategije i smernice makroekonomske politike za period 2017-2020.

- Kada govorimo o dugu Crne Gore po osnovu obveznica, samo u ovoj godini dospeva dug od oko 350 miliona evra. Sa druge strane, milenijumski projekat, kako predstavnici izvršne vlasti predstavljaju auto-put, svakog dana je sve teži kamen o vratu javnim finansijama - tvrdi Šaranović.

Prema mišljenju ekonomskog analitičara dr Vasilija Kostića, ono što je od same visine duga značajnije jeste upravljanje dugom, odnosno njegova održivost, što će reći njegov sporiji rast od ekonomskog rasta, što u krajnjem treba da dovede do njegovog smanjenja na Mastrihtske kriterijume.

Vasilije Kostić Foto Privatna arhiva

Upitan kako komentariše to što država, samo za obveznice duguje 1,2 milijarde, a kineskoj Eksim banci 516 miliona evra, Kostić kaže, da je jasno da je model finansiranja dominantno orijentisan na tržište hartija od vrednosti, što je opravdano i logično imajući u vidu da je osnovna funkcija tog dela tržišta upravo ta.

- Drugo je pitanje kakvi su bili uslovi zaduživanja. U krajnjem treba znati da su oni uvek odraz percepcije investitora u odnosu na crnogorsku ekonomiju - njeno stanje i izglede. Činjenica da su uvek bili spremni da investiraju govori da u nju imaju poverenja, a u procesu zaduživanja, to je ključni elemenat - smatra Kostić.

SPOLjNI I UNUTRAŠNjI DUG

OD ukupnog duga, na spoljni se odnosi 2,76 milijardi, a najviše novca duguje se na ime evroobveznica - 1,22 milijarda evra, te kineskoj Eksim banci prema kojoj je dug na kraju prošle godine iznosio 516 miliona evra. Zatim slede Evropska banka za obnovu i razvoj, Evropska investiciona banka i švajcarska banka Kredit Svis. Unutrašnji dug iznosi 393 miliona i pretežno se odnosi na zaduženja kod poslovnih banaka.