VLADA Crne Gore nije spremna da preuzme rizik koji donosi povećanje minimalne zarade, ukidanje kriznog poreza i poreza na lični dohodak, saopštio je premijer Duško Marković na premijerskom satu.

Zašto je Vlada odbila predlog za povećanje minimalca, te ukidanje poreza, uprkos ekonomskom rastu, bilo je pitanje predstavnika Socijaldemokratske partije Ranka Krivokapića, koji je istako nekoliko pozitivnih efekata ove izmene zakona. Prema njegovom mišljenju, takvim potezom, osim što bi bila obezbeđena veća primanja, radnici bi ostvarili pravo na veće penzije, a državni fondovi bi ostvarili višemilionske prihode po osnovu poreza, prireza i doprinosa. Negativni efekti, kako tvrdi, bili bi anulirani uvođenjem startnog neoporezivog dela zarade.

Pročitajte još - SUZBIJANjE SIVE EKONOMIJE U CG: Legalizacija rešenje za taksi prevoznike

Sa druge strane, Marković, tvrdeći da je na početku mandata predložio isto, kazao je da je takva odluka odložena po savetu ministra finansija. Naime, preme rečima premijera, Vlada razmatra razne scenarije, ali ne želi da rizikuje da poveća minimalac, a da, sa druge strane, takva odluka dovede do većeg broja nezaposlenih ili do pomeranja poslovanja u neformalnu zonu.

- U poređenju sa zemljama u regionu, imamo manju minimalnu zaradu, ali i veću prosečnu zaradu. Odluke moraju biti pravovremene i pravedne prema svim delovima društva. Vlada radi da građani bolje žive, naporno radimo na tome, iako se rezultati možda trenutno ne vide. Cilj Vlade je smanjenje duga ispod 63 odsto BDP-a i stvaranje budžetskog suficita u 2020. godini. Već dve godine Crna Gora ima suficit tekućeg budžeta, odnosno, zaduženja služe samo za kapitalne investicije i otplatu kredita, a ne za tekuću potrošnju - tvrdi Marković.

Pročitajte još - Crna Gora: Povećanje minimalca čeka vladu

PLANOVI Prema Markovićevim rečima važno je da država povećava vlasničko učešće u EPCG, koja dobro posluje, ima ozbiljan profit usmeren u investiranje, pa je u najavi gradnja solarne elektrane sa skandinavskom kompanijom. Takođe, dodaje da je u planu i pokretanje nove vetroelektrane na Krnovu, male hidroelektrane na Komarnici, a biće rešeno i pitanje zagađenja Pljevalja rekonstrukcijom termoelektrane.

Kada je reč o akcizama za gorivo i porezu na lični dohodak, premijer je kazao da je prihod od akciza jedan od najstabilnijih prihoda budžeta, pa zahteva posebnu analizu kako bi se sprovelo njihovo smanjenje, dok je smanjenje poreza na doprinose planirano tek za 2020. godinu.

Na Krivokapićeve optužbe da građani ne osećaju rast ekonomije, da dug nije smanjen, a da rezerve nisu porasle, te da novac najverovatnije "ide u džepove tajkuna", Marković navodi da je svaki cent uložen u razvoj zemlje ne samo u auto-put i podvodvodni kabl već u kompletnu infrastrukturu, obrazovanje i poljoprivredu.

Da izvesni tajkuni profitiraju na račun građana, a uz pomoć države, tvrdi i poslanik Demokratskog fronta Nebojša Medojević. Njega je zanimalo kako predsednik Vlade ocenjuje efikasnost regulatornih institucija u očuvanju konkurencije i interesa potrošača, navodeći da građani struju plaćaju znatno više nego što bi trebalo.

Iako se, kako je kazao Marković, slaže da je sporna uloga regulatora, naglasio je da to nije u nadležnosti Vlade, da ta institucija nema nikakve zakonske obaveze prema Vladi, već je to u nadležnosti parlamenta, pa je savetovao da poslanici iskoriste svoj autoritet i rasprave o tome.